Delo

НА РАСКРШЋ.У 199 Час је мислио на беду која би га снашла губитком службе, а час на оне речи ..биће као иедостојан искључен из странке.” III Веселин удубљен тако у мисли наслонио се главом на руку, па гледа кроз прозор удвориште. Крупно снежно прамење промиче поред прозора, а он се загледао у то, па му некако годи тихо иадање без гласа, без шума. Онај тестераш још струже, а снег затрпава и њега и ногаре и дрва. Већ се поче сутон хватати, аВеселин и не примети како му време брзо прође. Поче се нагло смркавати. Према прозорима Веселинове канцеларије је некакав приватан стан од кога се прозори осветлише и светлост се разасу по дворишту одблескујући са снежне површине, а снежно прамење заблиста на оним местима где светлост најјаче продираше. Осветли се и једна страна некаква дрвета испред прозора, те снег на осветљеној страни засија као бисер. Изгледаше да Веселнна све ово необично занимаше, те је као никада дотле посматрао сваку ситницу, па ииак кроз све те утиске бејаше испреплетана мисао о породици његовој и части грађанској. Он бејаше збуњен . па је чисто и нехотично у свему тражио обавештења и као да га и добијаше. Гледајући тако чае у ово , час у оно осећаше се ублажен, освежен. — Па гласаћу ма ме отпустили... мишљаше у себи гледајући на оне осветљене прозоре, кроз које при том угледа неку женску нрилику гато промаче и изгуби се, као и сенка, што се протеже ио осветљеном делу снежне површине у дворишту... Н>ему се од једном учини као да је то нарочиго удешено да се он сети жене и деце, па га на једном обузе нека клонулост. Он уздахну дубоко. У том уђе момак и унесе лампу, па је као и увек мету на сто пред Веселина , који се чисто трже и изненади, на као да би хтео погледом запитати :