Delo

210 Д Е Л 0 Али поред ових постоји други низ држава и народа, који се иалазе под ударцима новије или старије несреће и неправде. Ови раде на томе, да из тога тешког н нееносног положаја гнто пре изађу и да га се ослободе: они хоКе да наново заузму V Међународној Заједници положај, који им припада ио праву, на основу њихове историје, на основу њиховог општег значаја, на основу њихове оројне снаге, на основу услуга које су учинили човечанству и т. д. II доиста ови народи не би могли да се сагласе да умањују своју оружану снагу , докле не би имали јемства, да ће се њнхови основани и оиравдани захтеви задовољити. А зар би било немогућно дати ово јемство ? Оно би јамачно могло оити дано. и то врло лако. Требало би за то једино нрибећи нравди и на њу се позвати. Али силни, они који туђе држе. неће никако оваку нравду — они је у опште примају само онда. кад она иде у нрилог њиховим интересима, — а кад је тако, онда ће и ово свођење оружања остати леп сан, који ће црофесори у својим предавањима додавати толиким ранпјим сновима сличне врсте. Као год што постоји лична, појединачна част , исто тако, и са свим природно, постојп и част народна, чији је најлепши пример, господине колега, дала Ваша отаџбина Француска. Народна част н народно достојанство велики су и моћни покретачи општега напретка; они су у псто време и најбољи јемци за сталност у напредовању. А што је један народ одмакао више у развијању, што је дакле напреднији, тим је и овај чинилац код њега п пресуднији. Ово је ствар, о којој у велико ваља водити рачуна у нацртима, сличним Царевом; пренебрегнути тога чиниопа, значило би изложити се у најкраћем року освети. На великој и пространој трпези Међународне Заједнице има места за све државе и за све народе. Будите е тога праведни, и даЈ’те свакоме место , коЈ*е му по праву и правицн припада. Допустите, да се искрено и доиста иримени велики оенов једнакости и равноправности у међународним односима. и вп ћете видети, да ће прекомерна оружања у брзо сама од сеое попустити. Докле иак не буде тога, ми ћемо оружати н саму нашу децу у колевкама; ми ћемо падати п гинути сви