Delo

РАЗОРУЖАЊЕ II ОПШТИ МНР 211 едан за другим пред вратима највишега суда, тражећи нај)длучније и вапијући из свега грла најпре за иравдом. па онда ек за миром. јЛ~ р ј3. рЕСНИЋ II Још у почетку овога века (1803), један је руски писац гредлагао, у својој веома повјштној студији о рату и миру, фло оригиналан начин да се укине ратовање — укидањем нмбасадора. „Учестаност ратова — тврдио је Малиновски поже се приписати толико исто установи амбасадора, колико I установи сталне војске.“ Никола II. много милостивији од звога земљака према сиротим амбасадорима, тражи рату лека та другом месту, и рецепат, који он ирииисује, почиње овим речима: „Одржавање општег мира и могућно смањивање прешмерних наоружања, која оптерећују све народе, истичу се >г данашњем положају целога света као идеал, коме треба да геже напори свију влада.‘; Кад је царски предлог објављен, 12 (24) Августа 1898. светска га је штампа поздравила најрадоснијим усклицима и пропратила небројеним коментарима. Узбуђење је било у тоиико веће, што се, за грчко-турским и шпанско-америчким ратом, светско мишљење почело знатно удаљавати од идеје о миру. Изгледало је, као да старим и новим светом преовлађује нова фаза ратоборности. Али, кад год се човечанство највише спремало за рат, онда су се најчепгће појављивали планови и утопије о миру. А? гпз расет, рага Ђе11ит — вечити парадокс људске природе! Историци ће, у царевом предлогу о разоружању, налазити доцније највећу карактерну црту Николе 11. Ми ћемо нак, на овом месту, са задовољством покушати да проучимо. с правног, политичког и друштвеног гледишта, најлепши проблем, који је икад био дат народима на размишљање.