Delo

214 Д Е Л О најуспешнији нокушај међу досадашљим пројектима о вечитом миру. ^ том кратком изводу, Кант је резумисао своје главније идеје, које ће, нема сумње, постати некад основни принципи јавнога права, н тада вечити мнр неће више нзгледати као неостварљива шимера.*) Бентамов је пројекат у толико занимљивији, што у њему већ налазимо нрецизно Формулисан исти опакав предлог, каквим ће, на сто и неколико година. доцније. најсилнији владалац на земљи заинтересовати мишљење целога света. Да би се ратовању стало на пут, Бентам предлаже да се смањи и утврди број војне н поморске снле свију држава, које састављају јевроиски систем.**) Поред свију ратова. којн су већином имали националан карактер, поред тога што је, по угледу на Пруску, војна служба постала обавезна у свима државама, и поред силних савеза и прекомерног наоружања великих сила, идеја је о миру инак учинила знатан напредак у деветнаестом веку. Ма да н да.ље налазимо већином на политичке иројекте, којима је непрестано циљ политичка организација мећународног удружења, ипак се примећује да је некадашња утопија претриела знатне измене. Правни елеменат почнње очевидно свуда да преовлађује. Писци већ споредније говоре о вечитом миру, а много већу пажњу поклањају изучавању нравних средстава, којима би се стварни мир могао организовати н гарантовати (8аг1опт\ Т/оптег, ТаигепГ^ и т. д.). Закључци *) Хегел је покушао да побпје те Кантове принпппе у своме делу ОгипДНпГеп 4ег РћПоворћГе Зеб Кес1а8. Његово логпчко доказивање је п сувише познато, те га с тога н не морамо опширно излагати. Кантовим дедукцијама Хегел ставља на супрот своју чувену теорију о индивидуалности државе. Држава је индпвидуа, а негација је битна садржина индивидуалности. Према томе, чим се један велики број држава спаја у једну велпку заједпицу, то удружење. као индивидуалност, мора неминовно да ствара према себи противну целину, дакле непри.јатеља. Кад би се вечити мир могао остварити, народима би завладала морална устајалост. С тога и на рат не треба гледати као на апсолутно зло. Хегел има донекле право. У политици су савези заиста увек изазивали противсавезе. Али, ипак, најнзвији међународни догађаји (нарочито царев пред.тог о разоружању) доказују да је тој опасној игри савеза цил> равнотежа у акцији, дак.те пре мнр него рат. **) Бентамов се „илан о вечитом и општем миру“ налази у четвртом делу његове монограФије о Принцииима међународног права.