Delo

РАЗОРУЖАЊЕ II ОПШТИ МИР 213 ;ије и политика раставиле и распарчале... Ма шта било, та 1С агломерација наступити кад тад, силом ствари." Ко у овим последњим редовима не види с каквом је гешјалношћу Наполеон I истакао најјачу полугу јевропске поитике у деветнаестом веку, с коликом је јасноћом иредскаао наступање начела народности! Брже него што је он и шгао мислити, то је начело овладало и науком и политиком. )но је у брзо срушило јевропску политичку зграду, која ]е >ила подигнута на бечким преговорима од 1815; оно ће мол-да још једаред уздрмати основе и пореметити границе изесних држава у Јевропи. Владалац, кога иретерано строга историјска критика врло есто неправедно назива „крунисаним Вертером“, Наполеон II. оснивао је на том начелу готово цео правац своје сиољЗе политичке радње. Данатнњи предлог рускога цара највише ас подсећа на позив. који је Наполеон 111 био управио, 10 Говембра 186.3, јевропским владарима, ради уређења питања народностима. У поверљивом писму, он им је предлагао а се у Паризу састане међународни конгрес, који би задоољио „праведне захтеве појединих народа“ и тиме ујемчио ечити мир. Али Наполеонов се сан није могао остварити. •ладаоци послаше учтиве одговоре, и конгрес се никад не астаде. Нису се само владаоци напајали иримамљивим сањари1ма попа Сен-Пијера о вечитом миру. Међу радовима филоофа и публициста, нарочито из новијега доба, налазимо чиаве систематске планове о могућности да се утврди мир међу ародима, од којих ћемо у осталом споменути само најглавније. Велики представник идеализма у Немачкој и шеф утилиаризма у Енглеској почињу први размишљати у исто време, рајем осамнаестога века, и независно један од другога о рактичним путевима, којима би се могао постићи мир на емљи. Напуштајући некадашњу идеју о некаквој идеалној реублици између држава, Кант и Бентам праве са својим ггрозктима прелаз између плитких и наивних утопија осамнаегог века и много ширих и зрелијих планова у деветнаестом еку. Кантов се спис /лии еичдеп /пес1еп може сматрати као