Delo

216 Д Е Л О правним установама могло гарантовати извршење те одлуке? За уставне државе зар би се још и могао наћи начин контролисања; парламентарна санкција њихових војних буџета била би у исто време и позитивно-правна санкција међународне одлуке о разоражању. Али шта ћемо с неуставним државама, нарочито с Русијом? Код њих нема законодавног тела које би јавношћу својих дебата и сувереношћу својих одлука о војном буџету. служило другим државама као критериум. Дакле, због неједнакости државнога права у појединим државама, потребно би се јемство могло мучно наћи у данашњим државно-иравним установама; до њега би се пре могло доћи каквом међународно-правном институцијом, која би послужила свима државама као заједничка мера за контролу. Али ни у том случају пнтање о гарантијама не би било још решено. С међународног гледишта, питање се о санкцијама сматра као један од најтежих и до сад нерешљивих ироблема. како у науци тако и у практици. Због тога, и кад би конфсренција <л разоружању доптла до каквог практичног резултата. носледице њенога рада не би биле велике е гледишта основних начела данашњег међународног ирава, нити би повукле за собом транСФормацију тога права. Санкције тога права не би добиле ништа више у својој позитивности, него што су имале раније, а његови органи — државе — не би му се јамачно више покоравале, него ли што су до сад. Иолитичке су нрепреке још многобројније и у толико теже, што су скончане с опасношћу. Државе, које су, као Русија и Немачка, оствариле свој народни задатак, или које, као Италија п Аустро-Д гарска, љуто болују било од економских било од политичко-националних криза. мог\ с одушевљењем пристати на делимично или потпуно разоружање Јевропе. Али, све државе нису у том ноложају. Мноптма ће од њих идеја о разоружању изгледати непомирљива с продужењем политичкога 8!а1и ^ио. По њиховом