Delo

218 Д Е Л О Сам лорд Солзбери тврди, да Јевропа није никад била ближе рату, него игго је данас. По његовом мишљењу велики се предлог рускога цара појавио у зао час, ..онда кад се Америка први пут јавља као Фактор азиске, а можда, и јевропске дипломације, а та важна и озбиљна поЈава не може водити интересима мира, ма да ће свакојако водити интересима Велике БританијеА С човечанског гледишта, разоружање је не само потребно, него изгледа у исто време и најправеднији акт. који би данашња цивилизација извршила. Друштвене последице данашњег милитаризма врло су јасно истакнуте у нредлогу рускога цара. „Финансиски терети, растући из дана у дан, сатиру друштвено благостање у самом зачетку. Интелектуалне и физичке силе народа, рад и капнтал, обраћају се већим делом од своје природне примене и троше се непродуктивно. Стотине милијуна се употребљавају за набавку страховитих деструктивних оруђа, која се данас сматрају као последња реч науке, а сутра ће изгубити сваку вредност услед каквог новог изналаска на том пољу. Народна култура, економски напредак ц производња богаства налазе се у застоју илп им је развој изопачен. Очевидно је да су ти материјални разлози веома озбиљни, али по нашем нахођењу, не могу се ииак ставити на прво меето. Често иута један народ. као што је случај с Француско.м. нристаје радије на све материјалне жртве, него на одрицање велике народне идеје, за коју се оружао. У том ее осећају пожртвовања баш и огледа морална величина једнога народа. Нема сумње, да би с материјалног гледишта последице разоружања биле драгоцене за велике државе , као што су Немачка и Русија. Али шта би било с народима, који еу већ данас политички робови, или с државама, које је берлински уговор осудио на вечито економско заточење? Ако разоружање не новуче за собом и извесне измене у појединим међународним уговорима, нарочито у берлинском уговору, онда би његове последице биле врло штетне по балканске народе, нарочито по Српство и срнску народну идсју.