Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 263 — У остадом, није мн требе нануштати је — внкну Амадијин брат. — Она неће бити напуштена. У мојим кодпма нма једно место за њу, и једпо за вас г-ђо Кродеова, само ако захтете поћи, п ако узмогнемо доћп до коња — уздахну Јоснф. — Имам два на продају — рече госпођа Кродеова. Умадо јој Џо не подете за ту вест у наручја. Спремај кола, Исидоре, нашди смо коње, нашди. — Моји коњп нису никад презани — додаде госпођа Кролеова. БудФинч би поломпо кола у парампарчета. — А је ди мпран за јахање ? — упита цивидаш. — Као јагње, а брз као зец — одговорп Ревека. — Како мисдите да дн је за моју тежину ? — упита Џос. У мисднма је већ био на коњу, а на Амалнју ама да је н помисдио. Којн би љубитељ коња одстојао пред оваким пскушењем. У одговор на то позва га Ревека у своју собу, а он пође за њом без душе, да погодбу угдави. Тешко да је Џо нровео по часа у својем жнвоту, који бн га скупље стао. Ревека промери вредност својега стања, са његовом вредношћу н Јосифовом жеђу за куповппом, на заценп своје коње тодико, да би од те цене стукнуо сваки цивидаш. Рекда му је оддучно да она продајеиди оба пдп нпједнога; казао јој Роден да се са њима растане само по ту цену: дао би јој ту суму п дорд Берпкрес доде, ади и ако она тодико води Седлејеве, ваља г. ЈосиФу номислити, да сиротињи ваља живетн. Једном речп: ни накдоњенијега ни непопустљивпјега продавца. Јоспф прпстаде, како се већ п може по њему самом судити. Сума, коју му је ваљадо исплатнти бида је тодика, да му је ваљадо модити за мадо рока. Бида је тодика да је могда бптп Ревекино имање, п она га брзо срачуна са оним што би добида од заоставштине Роденове, њепе удовичке пенсије; ако би он погпнуо, те би бида потпуно незавнсна од света, и могда издржати своје удовање. Једном, два дп, и сама је номишљада да бежи. Ади јс ту њена памет друкчнје учнда. — Рецимо да дођу Французи — мисдида је Ревека. — Шта ће онн учиннти једној сиромашно.ј официрки ? Прошдо је време опсадама и пљачкама. Нас ће депо пуститп дома; идн се могу н овде настанити са својим скромним дохотком. Одмах Џое п Исидор одоше до коњушннце да внде новокупљену стоку. Он наредц момку да одмах оба оседда. Хтео је ићи још ове ноћн овог часа. Остави сдугу да се стара око коња, а сам се врати кућп да се спреми за подазак. Баљадо је да то буде тајно. Ућиће у своју собу на задњн удазак. Неће се постараги да се јави ни г-ђи 0’Даудовој, нп Амадији, нити им прпзнати да хоће да бежи. Док је тако Џос пазарио са Ревеком, обншао н ирегдедао коње, већ се и свану скоро. Јер и ако' је ноноћ бида прошда, у граду нико