Delo
ш д к л о томе упоредна анатомија разликује се од антроиотомије и Зоотомије једино методом испитпвања. У њој је метод синтетичан. Она по законима логике утврђује органе п организме тражећи и скупљајући тпта је једнолико у њима а искључујући оно што је разнолико. Алп овде ваља нагласити, да се упоредна анатомија не бави исгштивањем аналогија — органа т. ј. органа, који су једнолики са физиолошког гледишта нпр. крила у тица и лептирова већ и испитивањем хомологија органа са испитивањем органа који п ако не врше исту Функцију и нису истог облика. они су истог иорекла као крила у гнца и предње ноге у сисара. Антропотомија и Зоотомија дају јој материјала за тај рад а она се труди да помоћу овог материјала морФолошки објасни разан облик, грађу, иорекло, развитак п ириродно средство организама. Тако н. пр. Упоредна Анатомија хоће не само да зна, на којн начин иостају иредњи удови, које налазимо у већине кичмењака, већ и који је првобитни тип њихов п какве су промене њихови нојединн делови претрнели, те да у једном случају добију облик пераја, у другом ногу, у трећем руку а у четвртом крила. Ну сем тога, упоредна анатомија хоће да зна, у каквом односу стоје ови органи за кретање нрема осталим деловима тела, има ли какве разлике између њих п задњих удова тела и ако има, могу ли се сви свести на један заједнички, основни тии. Наиослетку, уноредна анатомија хоће да зна, има лн разлога, зашто су у кнчмењака органи за кретање ограничени на 4 уда, док их у зглавкара има далеко више. н Јшцг). Пр атећп тако развптак сваког органа, не само у живогиња, које данас живе, већ и у оним, које су изумрле, упоредна анатомија осветљује целокупну организацнју жпвотиња V разним периодама земљине псторије, све до данашњег дана. Средину и снону између морфологије и Физиологије држи ембриологија ■— наука о плођењу и развитку организама. Она је морфолошка наука докле опнсује облик и поједпне делове организма, који се развија, а прелази у Физиологију, у колико испитује радње и животне појаве организма, који је у развитку. Псторија развића мо'же се бавитн само једном ин-