Delo

УВОД У УПОРЕДНУ АНАТОМИЈУ II ФИЗИОЛОГИЈУ 267 дивидуом, ночев од оног тренутка кад је оплођена, па док се није развила — Онтогенија (историја развитка човека, по' чев од његовог оплођења па све док није зрело, потпуно развијено дете, донесено на свет, зове се Антропогенија) или може се испитивати читаво једно стабло — од најнижих па до најсавршенијих животиња — Филогенија. Пошто смо тако одредили положај упоредне анатомпје и њен задатак, да видимо које су додирне тачке са осталим наукама, које је помажу. Ну пре тога, да иоменем неке историјске иодатке. Прве почетке упоредне анатомије налазимо још у старом веку. У делима Аристотеловим, који је живео у IV столећу пре Христа, говори се и о животињама и то: о њиховом односу ирема спољњем свету, о њиховом развитку, њиховој грађи и животним појавима. Према томе, Аристотело се може сматрати као оснивалац упоредне анатомије, чија су дела у многоме послужила за основ наше науке. Он је био ирви, који је I животињски свет поделио на два дела: на кичмењаке п безкичмењаке, само што је погрешно мислио, да кичмењаци имају крви а безкичмењаци не. После Аристотела настуиа прави застој у нашој науци, кроз цео стари и средњи век, све до новога века када се попово почела изучавати његова дела. Оеог^е Сиујег (рођен 1769 а израдио 1805 као ирофесор упоредне анатомије у ЈагсНп без Р1ап1е8 „Се^опз сР апа1оппе сотрагее) оио је први, који је ударио темељ упоредној анатомији. У своме чувеноме делу „8иг пп попхеаи гарргосћетеп! а е!аћћг еп!ге 1ев с1а88ез цш сотрозепД 1е ге^пе апјтаћ' (1812), он је ирви извео ириродну класиФикацију животиња но њиховој организацији а показао, да је упоредна анатомија главна основа за сваку природну класификацију животиња и да нрема томе спољни карактери не треба једино да руководе иснитивача при оцењивању сличности и разлика између животиња, већ да је потребно тачно испитатп целу организацију животиња. Он је увидео што је већ и Аристотелу било познато да поједини органи међу собом зависе и поставио је закон корелације (ргтстре с!е сопсћћоп сГ ехЈнСапсе ои саибез