Delo

'>68 Д Е Л 0 1ша1еб) но коме организам иреставља једну целину у којој се поједини делови не могу мењати а да не утичу на промену и осталих делова (С1аиз). Стмег је, на основу својих испитивања, држао да у животињском царству има 4 главна стабла (ЕшКгапсћетепЦ), у неку руку, 4 општа плана, по којима су животиње постале — моделисане. I кичмењаци (\’ег1;е1зга1;а), II зглавкари (АгИси1а4а), III мекушци (Мо1изса) и 1\' зракари (КасИа1а). Ова је нодела дуго владала у науци и ма је налазимо и у нас ваступл.ену у зологији Панчићевој. Противу Сивијеровог мишљења устала је т. зв. ирироднофилософска школа, коју је у Француској заступао Епеппе ОеоћРгоу 81 Н11а1ге и Иатагск а у Немачкој Океп, Сагиз и Сгое1ће. Ова је школа ироповедала, да постојп вајкадашњп (пра) илан по коме су животиње саграђене и поређане у један непрекидан ред (лествпце) са непрестаним прелазима. Алп је, напослетку, Сивијерово мишљење, после дуге научне борбе победило. Оно је истина имало и својих махна и грешака. које су са напредком упоредне анатомије, ембриологпје и хнстологпје из темеља поправљене и допуњене. II тако данас делимо животињски свет на девет стабала или кола*) али ова кола нису апсолутно самостална, као што 1е мислио Кивије н без икаквог прелаза већ са пуно прелаза и спона са разнпм правцима. као што нам показује упоредна анатомија, ембриологпја и палеонтологија животиња (С1аив). Упоредна анатомија је у вези са многим природним наукама. 1) Са Зологијом је тесно спојена и чинп управо њену основу и крајњи цпљ. Природна класиФИкација, као што смо * II*) I Рго1огоа. II Сое1еп1ега!а. III ЕећЈпо<1егта1а. IV Уегтез. V МоИизелДЈеа. VI МоПизса. VII АИћгороЛа. VIII ТапГса^а. IX Уег1еђга1а.