Delo

270 Д Е .1 О што се нише приближујемо данашњем тину. Да оно објаснимо примером. Упоредна анатомија тица и реитилија казивала нам је, да мора да постоји сродство између њих, само нису били нознати облици, који би заједничким предцима одгонарали или им бар близу стојали, док нам то не откри палеонтологија. У рудницима соленхоФенског литографског шкриљца нађен је примерак познатог Агсћаеор1егух тасгпгиа, који има карактере и тнца и рептилија. У место кратког тичијег репа дугачак са многобројним (20) обртњима, и нилице са зубима као у КерОћа, иначе цело тело покривено перјем као у тица. Најинтимнија неза између Палеонто.гогије и упоредне анатомије огледа се у томе, што ове две гране јестаственице раде на једном истом задатку: на извођењу и образложавању природне класиФикације типова. т. ј. такве организације у којој се огледа целокупио наше знање тих типова. 5). Ембриологпја без сумње да заузима прво место међу наукама које помажу упоредну анатомију. Она као Онтогенија. нрати у стопу сне Фазе развитка једне феле , ночев од ирве клпце па до одрасле животпње, тако. да зотонија и није ништа друго до последња Фаза у развитку једне животиње. Упоредна анатомија дознаје тако из онтогеније историју постања органа појединих индивидуа. Онтогенија се пак допуњује са Фитогенијом — иеторијом читавог стабла животињског , т. ј. онтогенпја је управо само смањена и концентрисана слнка н кратка рекапитулација понављане Филагеније. Или другим речима: Фазе развитка кроз које пролази ембрио једне впше животиње, иочев од јајета па до потиуно обрасле животиње, са свим су аналоге Фазама у којима се налази читаво стабло предака истога тппа у разним перпјодама земљине историје. То је т. зв. Наеске\-ов биогепетски закон. Петорнја развића треба да нам каже: како су постале ове многобројне жпвотпњске Феле . (брссчез) што данас живе V Некад се мислило, да су све Феле од свога почетка такове. какве их данас впђамо п да се одржавају у жпвоту без икакове промене (конетантност фела или врста). Ово је мишљење нарочито заступао Глппе (1707—1778) што се најбоље огледа у његовој деФинпцпји Фела: ..Вресчез 1о1 пишегатиз ^ио! сћ-