Delo

УВОД У УПОРЕДНУ АНАТОМИЈУ II ФИЗПОЛОГШУ '271 усгзае 1огтае т рппсјрјб впп!: сгеа1аес* (Р1п1о8ор1па ћо1:ашса . Мишљење Лпнеово било је у хармонији са догмама, које су онда .владале у Геологпјн. по којпма су поједине земљине перподе скривале сасвим одвојене Фауне и Флоре а нарочито је Кивнје заступао ову на\*ку наведен на то пснптивањима коте је чинио у терцијалном терену у околпни Париза. Али већ почетком овог столећа устали су многи знатнији нриродњацн протнву мпшљења. да су Фене непроменљиве. Тако је Катагск 1809 године у евојој .,Р1п1обор1пе гпоЈо^ддие^, пзнео мншљење, да феле постају једна од друге : јер је оиазио. постуине промене на њима када су променуле начин живота а нарочнто ако су употребљавале или не поједине органе. Ламарк је поред тога мислио да је ирвобитно било мало основннх облика пз којих су се дИФеренцирајући се постепено развиле ове многобројне Феле док се поступним усавршавањем нису развиле у самнх сисара на врху којих стоји човек. Као покретач за овл’ постенену промену Фела Ламарк је сматрао да је лт првој линијп нотреба организма, да своје органе прилагоди према спољнем свету. Ову је мпсао доцније (1859) Дарвин развио у своју десцендентну теорпју. Пз свију ових Факата. које смо добили из Палеонтологпје. Ембрпологије и Упоредне Анатомије. морамо логично доћи до закључка, да су садањп органпзми посталп поступно мењањем и усавршавањем од првог организма. Има више теорија о постанку првог организма. Ми ћемо поменути само једну, која нам изгледа највероватнија. Првп је организам а с њиме и живот, вероватно постао пз анорганских састојака. Основа његова свакако је постала још у оно доба. када је земллша кора била у усијаном стању. Цијанска једињења, која су тада ностајала, дала су по свој прилици, материјал пз кога је прва жпва материја ностала. Услед своје лаке распадљивости цијанска једпњења ступала су у везу са другим угљеничким једињењима. која такође воде своје порекло од овог усијаног стања земљине коре. Кад је се вода у течном стању спустила на земљпну кору. онда су ова једнњења ступила у везу и са водом п самим гасовима. што су у њој и тако је. по РПиоег-у.