Delo

Д Е Л 0 272 вероватно ностала жива беланчевина, врло лабилно једињење које, као и остала органска једињења, што садрже цијал као родикал, имају особину да се распадају и полимершп и који граде главни састојак живе материје. Свакакако , да је ова прва жива материја морала бити врло проста , без икакове диференције и да није нмала одмах морФолошку вредност ћелијца, т. ј. њена маса није још била подел3ена на једро и протопласму, већ да је била у свима својим деловима једнолика, онако, као што то На«вке1 узима за своје монере. Са појавом. живе материје на позорници земљиној већ нам је лакше објаснитп нромене, кроз које је ирошла жива материја док из овог простог облика нису диференцијалним усавршавањем постали компликовани облици — организми, које данас виђамо као кичмењаке и фанционалне биљке на на земљи. То нам објашњење даје Дарвинова теорија. У своме енохалном делу „Оп§т о! «ресЈеби, Нопбои 1859. Дарвнн износи, да све животиње и оиљке стоје у међусобној борби, као и у борби са природом за свој оистанак (81ги^1е 1ог ћ1е). Биљка се бори с климом, с годишњим временима п земљиштем, али је у борби и с другим би.љкама; јер им својнм бујним растењем одузима могућност да опстану. Животиње се хране биљкама н тако их уништавају без престанка у огромннм количинама. Али су животиње и међусобом у непрестаној борби , јер их има и месождера, којн се опет поглавито хране биљождерима. Међутим и животиње п биљке имају тежњу , да се што више размноже. Сваки организам изроди много више младих , но што се у опште могу да одрже у животу, с тога извесан број организама, према плодности саме феле, готово увек угнне : јер кад овог не би било, онда би се број нових индивидуа толпко намножио, да их земља не би могла изранити. II обратно кад би нестало заштите, коју поједине феле имају илп у својој плодности илп величини или особитој организацији, боји и т. д. онда би такова фела брзо пропала у борби за опстанак. Ова борба у природи постоји и међу врло удаљеним организмима али је најжешћа међу индивидуама једне исте феле, који исту храну траже и истим су опасностима изложени. У овој борбп за опстанак, наравно да ће се одржати