Delo

‘274 Д Е Л О осталог код сваког типа, код сваког органа нонаоеоб. покаже у коме је степену утицај околине на њи. Господо ученици ! Завршујући данашње нредавање не могу а да вам не сноменем човека, који је у нас био не само творац Јестаетвенице и у храму наше науке служио свештеннчку службу више од четири деценије , већ и прави учитељ, који нас је родитељском преданошћу учио љубити науку и отаџбину; не могу а да се с благодарношћу не сетим свога учитеља проФесора Панчића (1814—1888). Н>егов је рад у своје време довољно оцењен, те нема потребе да се сада на то враћам. Довољно је само да констатујем, да је њсгов научни рад нашао видног признања не само у нашој отаџбини већ и далеко ван граница њених а његово пме буди и данас поштовање п дивљење у њихових ученика. Ја лично осећам се обавезан %Ј %Ј великом покојнику; јер сам у његовом ботаничком кабинету и иод његовом руком, научио срицати књигу природе п добио првог подстицаја и упутства за самостални рад. Поред њега дужност ми заповеда да иоменем рано нреминулог д-ра Докића који је при подели јестаственице на В. Школи, први од Панчића прихватио Зоологију и Физиологију. За кратког рада свог на Великој Школи Докић је умножио зоолошку збирку н почео с успехом радити на српској фаунп (шкољке у Србији Београд 1882 год. а својим предавањима из Физиологије оставио трајан спомен код својих ученика. Напослетку, морам да вам иоменем још једног човека. који је и ако је био Србин у Сриству мало познат; јер је у туђини радио и умро пре две године; — морам да вам иоменем Тодора Маргоа (1816—1896), проФесора Зоологије и Упоредне Анатомије у Философском Фалкултету на будимпештанском универзитету. Марго је својим обилатим научничким радовима основао упоредну анатомију и ембриологију у Мађара. И ако је као Србин скоро за сриску науку иропао, опет његов рад јасно даје доказа о великој умној подобности нашег народа, да се може надметати у племенитој утакмици осталих културних народа на науци, само кад му се пруже ногодна срества за рад. Угледајући се , господо ученици, на Панчића, Докића и Маргоа н идући њиховим стопама, ми ћемо се најбоље одужити сени њпховој и својим радом корпститн и отаџбпнп.

-о.1 <-о»