Delo

7 СПОМЕНИЦУ ГОСПОЂИЦЕ Дала си ми један листак Споменице миле своје: ?.Напиш'те ми‘: — ја разумех : Опиште мп чари моје! Ти си лепа као зора Најлепшега мајског дана. II још лепша... али ниси Оним миљем обасјана. Ти сп лепа к'о звездица. Што је срце с чежњом тражи. II још лепша... али само Немаш њене слатке дражи. Ти си лепа као цветак... Без мириса слађанога II још лепша... ал си само Још и срца слеђенога. Тп си лепа... али стани, Па да с' манем свега тога Милија је сваком ружа Од мермера карарскога. Ужпце јЈеиа