Delo

ДВЛДЕСЕТОГОДИШЊА ОКУПАЦПЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВПНЕ 277 откуда толико интересовања у мене за те пределе. Како све то може нознавати човек, туђин, који није пз редова окупираних ? Зашто за све распитује и зашто хоће све да позна ? Омер је сав скрушен. Окреће се на шарагљама као да седи на шиљцима. ..Откуда све то знаш ? Зашто то знаш ? Зашто путујеш , господине ? Идеш ли но заповести чијој да све ово познаш ?“ Одговорио сам му : „Знам све ово из љубави к вашем народу. ЈБему за љуоав путујем овамо, из љубави сам све то проучио.“ Омер се на свом седишту просто вртео, очи су му севале. а глас му је био тужно мекан, кад је зачуђено питао : ,.Има ли тамо код вас, откуд сте дошли да нас окупирате , још више таквих људи, који би долазили нама из љубави и доносили нам љубав ? 0, како бисмо ми били благодарни, како би радо упознали ваш живот, како ои од свег срца слушали ваше савете. и како бп неизмерном љубављу плаћали вашу љубав !“ „Драги Омере“ , одговорио сам , ,,ми Чеси волемо ваш народ, јер смо ми и ви једна породица, говорнмо сличнимје зиком и ооље се можемо разумети, но да смо туђини као вук и коза. Волемо вас и зато , јер сте нодјармљени као и мп, зато, што нас осим крвног сродства спаја и заједничка судбина. Него чуј, Омере ! Братску љубав чувај , за туђом не трчи! Гледај много више да задобијеш братску захвалност. но да имаш зашто благодарити туђинцу ! Ево нас у иределима где је проливено много и хришћанске и мухамедовске крви. Да сте се гледали као браћа, што сте у истини по језику и по домовини, колико би уштедели крви, колико штета. колико бесплодних покушаја и незалечљивих рана ! У овим покрајинама морате мислити на нешто друго а не на љубав туђинаца : о узајамној љубави вашој треба да размишљате ! Туђин вам може дати све друго. само не љубав. Он друкчије мисли и осећа но што ви чините , његова љубав и онда кад сам мисли и верује да је гаји према вама , није она љубав која вас загрева. Он вам може бити добар учитељ , али