Delo

278 Д Е Л О његово знање и умење ви сами морате схватити, ма на који начин вам га предао. Ако чекате , да вам га из ;вубави преда, нећете дочекати: нећете добити ни љубави нп знањаА Чудни су и неиспитани путеви Господњп! рече снокојно Лука Грбешић; „да смо сами себи били остављени вал.да би се међусобно затрли. Таком смо мржњом дпсали једни према другима. Потребно је било да нас Господ и једне и друге иреда у руке Филистимљанске. те да познамо своје погрешке и да једни у другима познамо и заволемо браћу. Само свемоћни Бог уме тако да и зло преобраћа у добро.” „Дакле признајете да вам је окупација донела н неки добптакА „Још не**, смешећи се рече Лука, али изгледа да ће нам доиста донети велику корист тиме, што ће нас завађене измпрнтн и здружити, и што ће нарочнто нас православне ('рбе научити да иознамо разлику између Швабе и Турчина. Док нисмо Швабу изближе иознали, он нам је био врхунац образованости и моралне племенитости. На иротив у Турчину смо гледалп олпчену глупост н суровост. Пскуство нас је научило, да и Турчин има лепе особине, без обзира на то што наши домаћи Мухамедовци чнне један народ с нама. У Турчина нема прнтворства нн кад је пријатељ ни кад је непријатељ. ЈПваба је притворан и као пријатељ и као непрпјатељ. До окунације су иравославни Срби држали Турчина за најгорег створа, а Турци православнога Србина. Хтео сам да завршим овај разговор. У окупираним се земљама доиста примећава зближавање Мухамедоваца на једној страни с православним Србпма а на другој с католицима. Алн то још није душевно зближеље целог народа , већ и за го не, што се под окупацијом разјапила дубока провала тамо, где је пре ње била добра слога : између католика п православних. Сетио сам се како су на граници Лука и Омер били запрепашћени, кад су у путничкој књизи впделп записано пме „Матилда Рајф пз БудапештеА Впдело се да су јако бнлп запнтересованп. Зато сам радо хтео да сазнам узрок томе.”