Delo

2Н4 Д Е Л 0 љења с Турцима нису запамтили; зато су од два зла биралн мање. те су прелазили у табор турски. Дакле и у самом рату нису Турци били безобзирни. Те особине губили су доцније додиром са хришћанским ненријатељем и кад су се посве удалили од високе арапске културе: кад је, дакле, исламизам достпгао своју кулминациону тачку. Мало по мало онн су умно отупљивали, а телесно иостајали ленивији , док пх није савладала глупост. од које тек у најновнје време трезвенији појединци почињу да се отимају. Душевно опадање њихово пратила је слепа религиозност , која је прелазнла у Фанатизам . од ког су се тек просвећенији Мухамедовци умели да сачувају. Њихова је судбина била решена чим су сву своју душевну радњу сасредсредили у вери и у заблуди, да је вера сама себи циљ, да је човек у толико савршенији у колико мање сумња у своју веру , једном речи, да је вера довољна да човеку обезбеди блаженство и на овом и на оном свету. С мужем заједно заглупила је н жена, која му је тако беспрнмерно иредана. Док је Мухамедовац био на већем ступњу културе, стајала је с њиме уноредо и његова жена на пстом стуињу; данас н једно и друго стоји на најнижем стуињу, алн су још увек према себи пристојни, пажљиви и нежни. Њихов породични живот. благодарећи немешању и домаћем запту. остао је не иорушен, н поред садашње дуговремене опалостп Мухамедовства само он може будити наду, да тако неће остати за сва времена. Мухамедовској жени је православна Српкиња у Босни и Херцеговини и на Балкану у погледу моралности понајближа. Задахнута је патријархалним појимањем о положају и задатку жене у породици, о породичном и друштвеном положају мужа. о правилима моралности у оиште. Та њихова блискост огледа се п на њиховој спољашњостп. Крој православнпх Српкиња у Босни и Херцеговнни не разликује се много од кроја Мухамедовака. Православно женскиње само не покрива лице велом као Туркиње: то је све. Али и покривање лица није овде прописано кораном, те се у многпм местима и не практнкује. Димлије (доња женска одећа на Форму широких чак-