Delo

ДВАДЕСЕТОГОДШИНјА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ шира) једнаке су и код Мухамедовака и у Српкиња п сматрају их и једне и друге као символ моралности, као предохрану полне невиностп коју оне чувају као светнњу и за време девојаттва и доцннје као жене. (Млада Српкиња из 3 гарске била је учитељица у Мостару. Живила је са својом старом мајком, која је у скоро по свом доласку била гошћа код свнх православних и мухамедовских иородица. II Туркиње п Српкиње, чим су се добро с њоме упознале, саветовале су јој да замени сукње димлијама, те да тако да добар пример својој кћери. Према сукњи постоји у њих предрасуда , као да ннје довољан знак женске скромности н чнстоте.) После свега што до сад рекосмо, сваки ће вероватп и признатп као нешто природно, да је друштвени живот, који је дошао с окупацијом Босне и Херцеговине , морао изазвати тамо узрујаност и узнемиреност, као кад вода иадне на ватру. Узбуђеност морала је бити у толико јача, у колико је нечиетпјп био елеменат ком је с окупацијом отворен пут у Босну н Херцеговину, и у колико су они који су окупацију спремнли, мање иомишљали на то, да је нотребно да окупација окупираном становништву пре свега покаже светле стране друштвеног јевропског живота. На то се међутим ннје пазило и зато се не треба чудити што је у окупиране земље унесен оштар унутрашњи раздор, у ком на једној страни стоје Мухамеданци и православни, а на другој окупатори п Католпцп с незнатним бројем оних Мухамедоваца, којп мисле да се треба безусловно цивилизовати п да цивилизацију треба примити онакву какву им пружа окупација, а не бирати из ње само оно што је племенито и узвишено. Док је окупација стајала под војном управом, било је све нодвргнуто војним законима. Ко је погрешио строго је био кажњен. Нико од војника није смео дирнути ни у иметак ни у породицу окугшраног становника. Али чим је војска свршпла свој војни задатак, на један пут су шнром отворена врата друштвеним формама западњачког живота. 3 осталом тако бива свуда, где западњачка цивилизација долази међу људе друге културе или без културе; она прво иокаже своју најгору особину. Није то, дакле, нпкаква специјалност аустријска , и