Delo

Д Е Л О •290 расудама. већ еамо о разним погледима, о разним друштвеним уређењима. Келнерка се увлачи у окуииране земље као гусеница кад осети нагон да се претвори у лептпра. Многа доживи ту метаморфозу. Понајобичнија нромена њихова је да постану ..го снође наредниковицеа (фелдвебелке). „Господин наредника и „госнођа наредниковицаа су најоригиналнији тииови, што их је окупација створила. Правп тпп окупатора. Босна и Херцеговина за њих су Елдорадо. Господина наредника није ирирода напустила. Учио је неколико средн.их школа, и имао је сасвим други план за живот, а не да буде наредник. Али дошао је војни понис, п он је отишао на три године у војску. Сваког су регрута питалп шта зна, па су нитали и њега. Кад је одговорио, задиви.тп су се и норучик п капетан, да тај младић зна готово оно псто што и сваки од њих. ако не и колико они оба заједно, разуме се изузимајући војну вештину. Такви су им „људна потребни. је]) после 18В(>. г. кад је аустријског војника нобедио „пруски учител.А како се овај хвали, ночели су п у Аустрији осећати потребу да се у војску унесе што више интелнгенцнје. ГГоступност у том иравцу све до наредника био је брз. али се ту и застало. II кад би геније био. кад би га и господин поручик и г. капетан признавали за генија, више од наредника не може бити. јер „није прошао кроз школуа. Сад се први нут душа госпође наредниковице испунила задовољством. До сад се узалуд бактала да се ма за што ухвати и прикључи каквом год уљудном друштву, покушаји су јој у том правцу пропадали. Где је год закуцала људи су ■слегали раменима као над изгубљеном егзистенцијом. А гле. како је он одвојио! Постао је господин наредник! ^ чети је неколико десетина људи под њим. Нижи морају нред њим дрктатн. а вишн га морају у души нризнавати за своје ировиђење, и свако његово скромно мишљење морају сматрати као миг, који не би смели не послушати. Ако му нижи пружи цигару, неће је одбити и зажмуриће једним оком над његовим погрешкама; пружи ли му форцнту, затвориће оба ока