Delo

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 291 ца читав месец. Посвећен је у разне тајне својих претпостављених. Он им је повереник, тајник. све и сва. Ако се ради о љубавним „збитијамаА наредник за то зна; тражи ли се зајам у Јевреја, наредник мора носредовати. По кашто и ио коју кривицу мора на себе примити. Тхути као гроб а трпи као магарац, јер зна, да ће за све то у свом садашњем ноложају бити награђен. Своје претпостављене има у малићу. али се претвара као да хоће да угоди сваком њиховом погледу, дакле да изврши оно што још није ни мисао постала. а камо ли зановест. Тако ради, као да. се боји својих претпостављених, и као да хоће да се потчињени њега боје. А није ни тако бојажљив, ни тако страшан. Стало му је само до тога да црпе користи и од једних и од других. За љубав користи све ће учинити, само вешто и обазриво, да ништа не рескира. У њему се развија особита врста сујете. У себн мисли: Показаћу свима вама, што сте над-а-мном грчили раменима, шта ја умем! Протекле су три године обвезне службе. Сам господин канетан моли га, да одслужи још један рок, јер му је он деена рука. Попусти и продужи служење у војсци. Зато буде награђен новчано, а и капетан му пружи по што год, што му је учинио но вољи. Кад одслужи други рок. он продужи трећи и т. д. Да га нознамо какав је у окупираним земљама. Изглед му је као у човека мирне савести. који осећа да на земљиној кугли попуњује своје место. Види, да се приближује време, да треба да се жени. Као нрактичан човек. при избору невесте не гледа ни одвећ високо ни сувише нпско, већ право на личност која њему одговара, која га неће постидети, која му је сапутница у сукњама, и, тако рећи, створена за госпођу наредниковицу — на келнерку. Саопштава своју намеру господину капетану, и одма наиђе на одобравање, шта више чак и на готовост да му при венчању кумује. Стави му на расположење и новчану помоп за свадбене издатке, на удостоји младенце и својим учешћем за свадбеним столом. Око но ноћи шануће срећном младожењи иза леђа младиних. која између њих седи, нешто, што