Delo

294 д е л о спођу наредниковицу је го добро дошло. Овде она уђе у кругове, који су јој до недавна били затворени. а тиме тек њено достојанство одскочи у друштвеном курсу. Одлична је газдарица. Други се жале да не могу да саставе крај с крајем, госпођа наредниковица тече капитал. Ево н. пр. шта све уме. Једном или два пут иреко године оде у Сарајево. Путује као дама, али новаца не носи собом више но што јој треба за нут. А кад се врати, она донесе свилене хаљине, шешире најновије моде, кожне поставе и још готова новца! Драгоцени један пар нареднички нашао сам у Радобољу код Мостара. Радобоља је дивљи иоток који извире из једне стене сат хода од Мостара, а улива се у Перетву код Мостара. Место је врло красно. У Мостару је била тонлота од 50° К. Пође се на Фијакеру кроз бујне вртове, баште и винограде ка заиадној страни мостарској и за тили часак стигне се на извор Радобо.ље. Над извором се диже висока, шарена и одсечена стена, у којој се легу хиљадама дивљих голубова. Око четири сата ова стена већ баца дебео лад. Код врела је најпријатнија прохладица. За Мухамедовца нема слађег уживања него кад уз жуборење природне или вештачки удешене воде седн у дебелом хладу. док свуд унаоколо летње сунце сажиже. Али и рачунџија Шваба радо овамо долази само што не може да издржи по дана код извора у уживању и размишљању, већ после пет минута само, растаје се с овом појезијом, па се предаје нрози у механи, где може добити радобољских пастрмака, одличног мостарског вина, па богме и пива. Мостараца је дошло у приличном броју а било је доста младежи и из околних села. Општу је пажњу привукао на се један млади пар људи који беху дошли на велосппеду. То су били г. наредник с госпођом наредниковицом. Г. наредник се тада ирви пут јавио у цивилном оделу, јер је баш тих дана збацио „мундир". Пмао је на себи сури ловачки капут оппшвен зеленом чојом, зелени шешир с иерушком и зализане зулове. Велосипедско одело још није имао, али то га није узнемиравало, јер је знао да ће га ускоро добити. Госпођа на-