Delo

ДВАДЕ('ЕТОГОДИП1ЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ онако, од прилике. Није се имала с киме посаветовати, ни од кога узети мустру, а да купи готово, то би јој за сад још било ирилично скуно. Ну то ништа не смета, а она је уверена да ће и иначе сваком пасти у очи. Одело јој је изгледало овако: црне панталоне од сомота, иола налик на турске димлије а пола на мушке панталоне. Ногавице иду до испод колена; на ногама је имала беле дугачке чарапе са зеленим нлитким ципелама : струк од ружичасте свиле; коса зачешљана до на врх главе и ту је чврсто привезана те се спуптта нпз плећа као татарски перчин. Господин наредник и госпођа наредниковица су пуни блаженства. Осмејкују се једно на друго, погледају се, подижу очи к небу. Он је оставио свој точак па поучава своју драгу половину, која гго свему изгледа да је данас први пут усела на велосипед. Поскакује око ње, иомаже јој, показује јој, клања јој се. скида шеширић — и то све нагло, одсечно и претерано. Сеоска младеж слегла се око њих и тако ногледају на госпођу наредниковицу, да човек не зна, да ли јој се диве или су занренашћени. На један пут зазврје кола и стану. IIз њих сиђе стари ђенерал с младом женом и двема нејаким ћерчицама. На лицима и г. наредника и госпође нареднпковице овлада облигатна озбиљност. За тренут ока сиђе госпођа наредниковица с точка, и, држећи га левом руком, стаде на поредо с мужем круто као војник. Пете прибијене једна уз другу а стопале растављене, прса истакнута а руке опружене низ тело. Ћенерал прође мимо њих и не ногледа их. Г. наредник и госпођа наредниковица стоје непомични, као за земљу приковани. Тако стоје четврт сата, но сата. Најпосле госпођа ђенералица прошапута нешто своме мужу с пуно ироније. М ало после ђенерал се диже, за њим жена и деца с гувернантом. Пролазе иснред г. наредника и госпође наредниковице, мере их очима — али онн стоје као скамењени. II остали би вечно тако стојећи, да старија ћерчица не изговори моћну реч „одстуиите‘\ Г. наредник с госпођом наредниковицом салутираше, окренуше се на петама. н тек тада као да ђенералу наде нешто на ум. или као да се чега сетн, рече: ах, тако!