Delo

НАУЧНА ХРОНИКА Српско Геологако Другатво. 10. децембра прошле године имало је Српско Геолошко Друштво свој 1јХУ1 збор, на којем је ово рађено: 1. ПроФ. П. С. Павловпћ реФерише о опширној монограФијп ,.0 фосилним и живнм драјсензндама“, коју је Н. Андрусов објавпо у органу Петроградског Јестаственичког Друштва. Истичући великп значај палеонтолошког одељка, у којем су оппсана и наслпкана п трп облпка из Србије, нарочпто се задржава на одељку, у којем је изнесена п образложена нова класиФикација млађег Терцпјара, па гом прнликом прнмећује, како аутор узима, да наш Звездан (близу Зајечара) припада радманеском тппу Неогена (само на основп облика РгозозШеша зегМса Вг.), док се, по испитивањнма проФ. С. Бруспне, овп слојевп хронолошкп везују за далматинске меланопспдске лапоре, а у последње време иоказало се, да оваквих места пма на више места у Србијп. Одлучено је, да се овај реФерат печата у Геолошким Аналима. 2. ПроФ. Ј. М. Жујовић саопштава резултате својих мпкроскопскпх проучавања вулканских с т е н а с Р о д о п с к п х П л а н н н а. Викенел је ирвп н јединп геолог, којп је унакрст пропутовао (1847. год.) Родопске Планине, а резултати његових проматрања, објављенп 1853. п 1858. год., једина су основа за геолошку карту тога краја, коју је 1870. год. комбпновао Хохштетер. Његову збпрку стена из овпх планина, и данас још најпотпунију, проучилп смо г. С. Урошевић (види записннк БХ1 збора С. Г. Д.) п ја. — Ја сам проучавао трахптоидне стене. Њнх је Впкенел у ирвој својој публпкацији (1853. год.) поделио у две врсте: у „кварцне трахитске порФпре", уз које пду перлптп п опсидијанп, п у „пироксенске порФире с мимозптом.* У другој пак публикацпјн (1868 год.) назива пх махом „трахитпма*, и разликује највише по бојп и једрннп, и према прпсуству и одсуству кварца. Микроскопска аналпза 120 прпмерака трахптопдних стена из свпју вулканскпх