Delo

310 Д Е Л О области по Родопским Планинама довела ме је до закључка, да међ њнма разликујемо више типова: рполита, андезнта, базалта, перлнта и опсидијана. — Највнше нма рполита, и то но свима вулканским областпма Родопских Планина. Ироучени су прпмерци нз Дадије, Шапча, Ташлика, Куртлоја, Адачала, Кушелева, Бачкова, Фотена, Јасикова, Беглика, Киропоља, Пашавика, Караманча и т. д. Риолити су већнном као и у Србији; затим се јављају стакласти, микролитски и Фелситнп варпјетеги. Уз риолите нду и њиховп обични опспдијанн, а ови могу бити још андезитски (Алендере), трахитски (Зулук), трахи-андезитски (Шапчи) и перлитски (хан нод Десиот-Плаиином). Има и риол и т с к и х н е р л и т а (код Фере и Трајанопоља). — Б и о т и т-а н д е з и т а пма у југоисточпој областп код Зинзел-ВакуФа, Дуранла п Догаи-Хисара сем тога у Небилћоју на Ардп. — А мф и бол-андез нт је само на Кушелеру. — Ау гнт-андезита у југоисточиој области има на Каракаји н Доган-Хисару, а у североисточној код Акпаше н Сукбунара на Арди, на Кушелеру и Чакмаклару. — Базалта има код Зулука н Сукбунара на Арди и Домузпотока у југонсточиој области. — Порфиритима би се могли назвати прнмерци из околипе Балук-Сарићоја и Зпнзел-ВакуФа. — Вулканске стене по родопској маси подударају се више са стенама у јужној Србнјн, но с продуктима у подбалкапским вулканскнм областима (превласт риолита, мало андезпта). — Ерунције по родонској масн изгледа да су почеле позннје но у иодбалканским вулканским областимаОне канда представљају средњу Фазу ерунтпвнога циклуса, у којој су се стварали поглавито риолити. Поред родопских стена у Викенеловој збирци пма и примерака, које је скуппо у егејском, мраморном, босФорном п црноморском приморју. Пз Амигдалије, псточно од Епоса. имамо лабр адорнте, андезите н оисидијане; оисидијана има и код Кавака. Северно од Малгаре има црне базалтоидне с тепе, а пра в ог базалта код Еорле. Код Цариграда су порФирити на Бешикташу, Окмејдану и код војие болнпце. Прнмерцн, узетн код Килије, јесу од порФнрнта, код Пнаде (Ламнио) од порфирита н ортоФира, а код Акобола од т р а х и-а н д е з п т а. 3. ПроФ. Ј. М. Жујовић држи предавање о геолошкпм радов п м а п п о г л е д и м а М а р с е л а Б е р т р а н а, кој и ј е у Француској главнп представнпк Спсове школе. Попрншта његових главнпх радова јесу Јура, Прованска и Савојска. Поред детаљног картирања ноједпних области главну пажњу обраћа на структуру целе земље. У Јурп прецнзује боре и раселине, п тумачи раселине, које постају од бора. Нрованска је део алпијске системе, земља набора нзмеђу Алпа и Ииренеја, земл»а класичних полегнутих бора, које изазивају велика номерања у хоризонталиом правцу и тумаче преврнут ред наслагања слојева. У савојским Алпнма гнајсиФикапЈЈ^а расте од запада к Истоку и пење се до у Перм; лустровани шкрпљцн цсу налеозојеки, него трпјаски, на нсточној па-