Delo

НАУЧНА ХРОННКА 315 којп пз себе лучи — један од оба протпвнпка мора најзад победпти. Илн ће ћелпје у телу успетп да мпкробе тако рећп прождеру и сваре отуда им н име Фагоцити, ћелпје што ждеру — илн ће опп подлећи. У нзучавању удела свих оргапа животињских и сваког дела његовог у победп или у подлегању у борби са паразнтнма лежи папредак, н само смо тако били у стању, да свесно и нелосредно идемо у сусрет правом и истинитом лечењу. У намерном својевољном стварању прнлпка које су кадре да ојачају организам у борби са бактеријама, а често нута да. такву борбу у опште тек омогуће, лежи значај модерне медицннске терапије н њена разлика од пређашње. Клиничкп симтом, видљиво показивање болести и њихно лечење не истичу се напред. На првом месту и главно је изнаћи узрок којп нзазива болест (етнологпја) и онда тек човечије тело или помоћу проФилаксе чувати од прузроковача болести (хигпјена), или, ако су микробн патолошки еФект већ постнглн, уништити проузроковача болестп (етполошка терапија). Размак који постојп у времену између скромне лабораторпје Пастерове у Кие сГ Шш и садање раскошне иалате у Кие Би1о1;, збнља је малп, али разлика изме1>у обе зграде јасно показује огроман напредак бактериологије. Некада незнатан научнп специјалнтет привлачио је себи нове п све шире кругове, почео се разграњаватп н захватати већ у велпко п хемнјску пндустрију ц свакпдањн жпвот. С нравом могао је рећн Д и к л о у уводу своје ручне књпге пз микробиологије, да је он последњи човек којн је ц сам учествовао у целокупном развићу ове науке, као што ће можда последњп л остати, који ће бити у стању, да сасвпм савлада тако замашну област. Пастер је са индустријске области бактериологије одведен на меднцинску. Као проФесор хемије у Лилу, великој нндустријској вароши на северу Француске, бавио се он изучавањем Фабрпкације ппва и разноликим, необично шкодљивим „болестима“ ппва. Доцније је посветио своје радове випу. Једно једино његово откриће, даје довољно да се вино загреје на 55 степени па да у њему уништи клице болести, а да нншта не одузме фином винском мпрнсу, спасло је на првом месту Француској а потом и осталом свету огромне количине скупоцеиог впна, које бн се иначе сигурно упропастнло. Када се у 1807 годинп међу свиленим бубама појавила опустошавајућа зараза, која је целом југу Француске грозила чнтавом катасгроФом у газдинству п само у Француској панела за ту годину штету од једне мнлијарде, када је потом, болест почела да са н даље шири, иа продрла и у Јапан тако, да је нзгледало да Фабрнкација свиле стоји готово на прагу коначне нропасти своје, тада Је Пастер, припремљен изучавањем болести впна п ппва, у року од неколико часова, својнм генијалннм погледом знао зацазитп узрок болестп и отклоннтн је. Овде треба напоменутп, што мпогнма, тешко да ће бпти познато, да је Настер за то својс откриће добио прву награду аустријске владе од 100.000 Форпната. Нут је одвео великог учптеља даље у царство жпвотпња. Прострел (антракс) код оваца и говедн лечп се данас