Delo

314 Д Е Д 0 Лли бактериолошка наука наилазп, као шго то често бпва, на чисто механичке препреке. Наше тежње морају од сада бити управљене на то, да механички ограничепо поправљање сочпва напустнмо и покушамо, да на основу сасвим друкчијег система увелнчавања, о коме наша наука данас нн појма нема, продремо у досад непознатп, најситнпјн нови свет жнвота. На то нас не гонп радозиалост, но чежња, да у тој најпрактичннјој науцп, из распознавања, црпнмо и тајну. Ире смо се задовољавали, да комплицнране патолошке појаве које укунно сачпњавају слику болестн, посебно изучавамо и посебице сузбнјамо. Меднцннскн уцбенпцп су п данас још у млогоме верно огледало таквог начпна мишљења у медицинн. Али како сада знамо, да истн узроцп могу пропзвести најразностручније болести и на најразлнчнијим местима 'у телу, то се сматра даиас као најглавнији задатак меднцинског испптивања, да жнвотне појаве микроба као проузроковача болестп трагамо, да болесг нз узајамних односа органа н паразита објаснимо п да у разумевању таквпх односа нађемо и средства за сузбијање и отклањање тих паразита, а тиме н начнн како ћемо те болести и лечитп. Али п то ннје могућно без огледа на животињама. II сад се ту опажа покрет, који се под лажном заставом хуманитета усуђује да подигне свој глас протпву неминовно погребног служења животињама, што тако далеко стоје нснод човека! Доиста се не зна, да ли су тп људн будале илп преступници, кад хоће да стану на пут науци , коЈа са неисказаном жудњом. неуморним радом н непобнтним успесима ради на спасавању људства. Колико смо се пута у Институту слатко смејали онлм енглескпм свештеннцнма, што преко капала к нама долазе , да на себи самима опробају откриће Пастерово противу беспнла, онпм истпм, што се у својој рођеној земљи разбацују и бесне толико , да се нн до дан данас ннје могло у Енглеској увести нн калемљење противу беснпла. А то су ти истн разметљивци , којп немају смелости, да изиђу отворено нротиву посве штетнога^лова на коњима, у којима пуштају своје хртове да немилосрдно гоне Јадне жнвотпње једпно ради њнховог ловачког задовољства. Прпродњачки прннцип експеримента. којн су у физиологнјн Јохаи е с М н л е р и К л о д Б е р н а р развнли у експерпменат на животињама п на делу га испнтали, узет је овамо, да бн се каламљењем бактерија у жпвотињском телу што верније пзазвала болест н добила права слика њена. Само експериментом на жнвотињама могао нас је Мечников увестп у мрачио лопрпште борбе између прпродно тако неједнаких сила нри пнФекцијп, између свестрано развијеног животпњског организма и нросто саграђеног бнљног паразпта, микроба. Дарвинова борба за опстанак нађена је ту у једном од најважннјих облика њених. Једна врста крвних зрнаца, т. з. бела, у чију близнну бактерпја при своме уласку у тело доспева, старају се да уљеза прогутају; она се опет брани отровом