Delo

КЊИЖЕВНОСТ ГЕТЕ Н СРПСКА НАРОДНА ПОЈЕСИЈА ПРЕДАВЛЊЕ држано 25. новембра 1898од Д-РА ЈЛа тије /Лурка*) Ни једној туђој народној појесијн није Гете пред вече жпвота свога поклонио толпко пажње као српској, тако да његово учешће стојн у правом односу према њеној вредности. Од свих словенских народа Србп имају најлепшу епику, која још и дапас снажно жнви у народу. Свакојако ова се слава тиче и Хрвата, јер иа песмама богатом југу словеиском имамо једно племе са једннм језиком, ну које носи два нмена н чпни две народности. Али како је један Србин најире објавио народне песме и скуппо их већином у оним крајевима, којн се зову српскпм, то је са нсторискога гледишта оправдано држати се израза „српска народна појесија." Ако би се допустно дуалисам у језнку, као што га је Миклошнћ узео више теорпскп но практички, опда би се морала назватн хрватском баш она „Тужна песма о нлеменптој жени Асан-аге* (Ша^езап^ уон бег е(11еп Ггаиеп бев Азап А§а), преведена „са морлачког*, која је постала део свет*) Дужц извод овога предавања, које је држано у „Бечком Гетовом Друштву", изићи ће у бечком ,2еГ1/- Пространију студију о овој теми писац намерава израдити. (Ово је превод из 10—12. броја „Сћгошк Пез ЛУГепег боеЉе -- Уегетз* од15. децембра 1898. године.