Delo

324 Д Е Л О б ске књижевности, најпре већ 1778. преко Хердеровпх Народнпх Песама (Уо1к8Нес1ег) а после 1789. преко 8. свеске Гетовпх сппса. Миклошпћ обележава као посрбљен и онај текст, којп је Вук Караџић поставпо по Фортпсу. Јер ова песма ннје се више нашла у самом народу већ у једном спљетском рукоппсу иесама из средине прошлога столећа , коју је Миклошић објавио у својој расправн (ЗВгип^зћепсМе Јег МНепег АкаЈетте, 103. В.). Ова „тужна песма“ путовала је са Фортисовпм делом „У1а<*§1о ш Ба1та21а“ (1774), а специјално са главом о Морлаиима, у наоколо кроз гадашњп културнн свет, којпјестајао подутицајем Оспјана и Русовљева природног еванђеља. По интересовању за „урођену доброту наше природе“ повео се и Вертес, који је 1775. издао у Берну „Обпчаје Морлачке“ (Ле 8Н1еп Јег МогЈакеп) а 1776. цео Фортисов нутопис у немачком нреводу. Гете је, као што су у исто време доказалп Мнклошнћ и Карло Гајгер, употребно „Обичаје Морлачке* као пзвор, а не доцније рђаво Француско дело гроФице Розенбергове; напротив осталн Гетовн наводи из 1825. године потпуно су правилни: он је ову несму допста нревео пре 50 годнна „наслућујући ритам и пазећн на ред речи у орнгиналу.“ Вергесов је иревод био у једанаестосложиим јамбима, али га је Гете према приложеном орпгиналу онет обрнуо у десетосложпе „српске трохеје“, које је тада употребпо и у својим песмама, паравно без цензуре после четвр тога слога. С правом се удара на Миклошићеву хипотесу. да је Гете с тога изабрао трохеј, што је он прпкладнији за немачкн језик, који наглашава корене слогове. Подеснпја је претпоставка Динцерова, да је Гете даље разрадно четирстопне трохеје, које је Хердер употребио у шпанским ромапцама. Карло Барч опазио је, да је у орнгиналу више пута на завршетку стнха стајало нме Асан Ага и да га је наравно Гете нагласио трохејски, тако да је иесник, идући унатраг одкраја стпха, дошао до гога да узме петостопни трохејскп стих. Може се рећи још на то, да V оригиналу има стихова, који су састављени само пз двосложних речи (16 Јека стане коња око двора) ; нарочпто је велнки број таких стихова, у којима претежу двосложне речи (упор. нарочито 21, 85 са именом Асан Ага). Гете је по интерпункцпји пазио и на одморак после свакога стиха н на рашчлањавање текста и од свнх преводнлаца највише се приблпжно броју редова у оригипалу. Понављање истих речи и Фраза, анаФоре од конјункција, подражавао је с разумевањем и отклањао сентименталне додатке, нарочито украсне придеве. Колико је јако пазпо на оригинал, који није разумевао, показује и то, што је опет унео иатронпмнкон Пинтровић (ДУегГћез: Бег Егће Јез Рш1ого, ЕогПз: <11 Рш1ого П 11§Но). Прва народна песма из домовине Хрвата и Срба, која је ностала позната и у немачкој књижевности, значајна је и по томе, што води порекло из помухамеђенпх сФера њнхових. На то су коментатори