Delo

КЊНЖЕВНОСТ 325 са свим мало пазили, јер би се иначе уштедила по нека неумеспа напомена и непотребно нитање (специјално Ртомгег у АпгеГ^ег 1 Леи1;всћ. А11ег(;. X.). У песми је све са свнм природно, само што треба крајњу стидљивост женину нарочнто после од прнлнке сто н педесет годнна у неколпко објаснитп ниским положајем жене на целом Истоку, па н на хришћанском. Какав одличан Црногорац неће нпкад нзаћп са својом женом: у области Дубровнпка, који је својом ренесанском књпжевношћу стекао име јужнословенске Атнне, па чак џ у Хрватској н хрватском Међумурју у Угарској, може човек да доживи овако представљање: Да опростите, моја жена! У дубровачкој околинп матп и сестра п пољубе човека јавно, алн жена никада. Интересовањем за романтику н народпу песму био је побуђен бечки слависта Копитар, да потражи скунљача за народне песме Хрвата и Срба, те нађе Вука Караџића. Нрва свешчнца (1814) бн иослапа и Гету, којп замолп за пнтерлинеарни превод, а тако исто и од друге свешчице. Ипак му ови преводп не могоше дати „никака одлучна утиска.“ Али главна је ствар била у том, што Гете тада није имао ни склоности нн времена за темељније проучавање, јер је са свнм бно заузет „Западноисточнпм диваном* и љубављу према Маријани Вилемеровој. Тек трима свескама лајпцишкога издања српских народннх песама (1823, 1824), којима је славу по целом свету пронео Јаков Грпм у „Сгб1Ви^ег СћЈећгДеп Ап2е1^еп‘, јако је побуђено и Гетово интересовање, и то у толнко впше, што је Ј. Грим н директно преда њ пзишао са једним писмом, са којим му се Вук Караџнћ представно у Вајмару (у почетку октобра 1823). те му предао народне песме и за тим и преводе у просн (захвалннца Гетова од 20. децембра 1823) н друга своја дела (15. Фебруара 1824). Ну највећма је побудила и одржавала његово ннтересовање ентусијастична поштоватељка његова Талфј (Та1уј, по почетним пнсменима њезина имена: Тћ. А. И. V. Јакоћ), која му је пз преданости послала неколике метричке пробе превода. Гете је у њој упознао праву преводитељку овога пародног блага и подстицао је саветом и делом. У „Кипз! ипс! АКегШит^ Гете је 1825—1827 године иосветио сриској народној књижевноети осам чланака и бележака, или управо девет, јер ту ваља убројатп н чланак о мнстнФикацијн Проспера Мерима „Ва (!и21а.“ Српске народпе иесме дале су Гету још један доказ више, да има само једна појесија, права, једна општа светска иојеснја. Због многог чега необичног, туђег п варварског у тим песмама, он је сматрао као особиту срећу, што је њпхов превод дошао у женске руке. У опште оп је и према српскпм народним песмама стао само на гледпште онога који ужпва, са чега се у многим тачкама није слагао са Јаковом Гримом. Тиме се може објаснитп и истицање лирских песама и претерано цењење угледања на њнх у Герхардовој „\Уј1а“. Али је значајно, како