Delo

Српски крал>езски престо и питање о његову наследству од оставке Краља Стефана Драгутина до победе Краља Стефана Уроша III. над Краљем Владиславом II. Историјска расправа. Написао Љуб. Андрејевић. (Ова је расправа награђена првом видовданском наградом Општине Београдске у години 1896.) Издање Општине Београдске. — Београд. Штампарија Д. Димитријевића; Иван-бегова ул. бр. 1. — 1898. Стр. 95. Расправа ова, и ако јој се може доста замерити, паписана је са доста труда н пуно разумевања. II ако се у њој на свакој странп огледа млад нисад, који још не може довољно да савлада материјал, коме још недостаје доста Факата и који се често спотиче у критицп и оцени догађаја н нзвора, — мора се призиати да се писац трудно да те недостатке савлада и да је у томе у главном успео. Метод рада је добар; V њему пма добрнх раздога н хииотеза, о којима треба водити рачуна. Расправа је по где где развучена. Тако н. пр. саевим је излишво било потанко наводптп доказе за годииу Мнлутинова стунања на престо (стр. 9—14) и т. д. Писац није никако ноткреппо своје мишљење да је Мидутнн за живота Урошева упракљао неким земљама (стр. 15.—16.), те није смео то па стр. 27 анодиктички тврдитп. Да је краљица Јелеиа „својом облашћу управљала као ирави владалац“ — то .је јасио и даје се нотврдити и из више извора, него што их је писац навео (упор. н. п. у V књизи МопитеиГа Кауашта стр. 26, 36; ову књнгу у осталом није писац могао употребнти, јер је 1897 штампана). Домишљање г. инсца да јеможда Јелена „још са својим мужем краљем Урошем I. делила владалачку власт, и да јој је још и тада двор бпо у Брњацима“ (стр. 20—1), није ничим довазано, али кад бн п све било тако, ја не знам зашто писац тврди да јо.ј је Драгугин у том случају „само аовратио власт п земље, које је н ра-