Delo

328 Д Е Л 0 ипје имала“ и да је ова те земље „оапуетила приликом иронасти свога мужа и отишла за њим?“ Зар ннје могуће, да је краљица Јелена држала страну сину против мужа и даје у награду за то добилаземље науправу, особито кад се зна да је она стајала у дослуку с непријатељима државе п да јс вршила шиионажу на српском двору (Моп. 8егћ. 09). Онај списак српских влададаца са којпма су Млечани били у преиисци (стр. 38.) писан је свакако 1314., г. после смртн краљице Јелене (јер она није поменута) а пре буне Стевана Дечанског. Патријарх цариградски Нифон дошао је на нресто 1311. г., а не, 1312, као што тврдп писац ио Ковачевићу, тејеНикодим већ 1311. могао бити у Дариграду (Кшшћасћег: Оезсћ. с1ег ћугапћ БШега1иг, 2 изд. стр. 1149 н Теогож 11атр:аруха: П^ахг;, стр. 411.). Меии се чини врло натегнуто домишљање г. нисца, да у наслеђу земаља Јеленпних ваља тражити узрока распри између Драгутина и Мплутпна (стр. 57.). Писац је превидео (Моп. Ка§-. I, 36—7.) да су се још новембра 1313 Владислав и Дечанскн састајали н договарали у Дубровнпку. Можда би се отуда могла извести нека веза између распре Драгутинове с Милутнном и устанка Дечапскога? Погрешно јс мишљење г. писцадаје „данасстнм начисто, да је Јелпсавета бпла кћи краља угарског (стр. 85), јер је Д-р Вертнер у своме делу о Немањама (па мађарском језпку) доказао да Јелисавета ипје била за Мплутнном. Морам још с хвалом помеиути да је ннсаи назио на сгил и језик. ЈгКалост је да се то мора особито истицати, али сви ми млађи тако мало знамо срискн н тако рђаво ппшемо, да се изузетак мора истаћи. То је у осталом зло, о коме би требало да когод од нозваних (и. п. г. Иера Ђорђевпћ) опшпрније проговори. Цариград, 7. јануара 1899. Ст. Ст. Православна хришћансна Етика или Наука о хришћанСКОМ моралу. За свештенике н ученнке богословије. Први део. Напнсао Петар С. Протић, професор богословије. — Београд. Штампарија код „Просвете^ — С. Хоровица. 1898. стр. 176. Како сам нисац у ноговору (стр. 176) каже, онјеовај „савремени“ уџбеннк за свештеиике и ученпке богословије напнсао по „најбољим“ руским и Француским писцима (Мартенсену, Блесницком. Соњарском. Раи1 ЈапеСу п т. д.). Па кад је тако, боље би бнло даје писац у наслову метнуо „саставно’ место „напнсао*, јер ова последња реч у најмању руку буни људе у овакнм прилпкама. Али г. Протић нијеумеонн упогребитн поменуте писце. јер да би се направио извод из више писаца, па и из