Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 331 ком од овог трога подједиако на.тази. А шта је она тада ? Г. Иротнћ не даје на то одговора.*) На завршетку, да би се вндело какав је пгнорант г. пнсац нећемо пропуститн да поменемо, како он, говорећп на стр. 22 о односу мора.тнога према умном раду човечијем, тврдн као непобптну истину, да силогнзам пма — 3 нремпсе илп поставке. Др. Враиислав Петронијевић Нј§!сп$ка шЗиупЈсе јагука себкећо. Харза1 Јап ОеТхшег. ОП I. Е1а§ко§1(УС1, 1894. 8°, XII, 702 стр.; В!1 III Тиаго§1огч: I 8Шопооапгђ 1896, 8°, 636, II. Са§оиапг. 1898, 8°, 508 стр. 1 лнст, \ Ргаге а уе УМпј. Хак1а6.ет Г. Тетрвкећо. I — 12 форнн. III — 1. полов. — 12 фор., 2. полов. — 10 фор. Пме нроФесора Гебауера нознато је не може бити боље ученоме свету словепском, и то не од данас п не од јуче, него већ неколике деценпје. Недавно је учеии ироФесор прославио шездесетогодпшњицу, чно и крепак, задовољан плодовгша својега паучничкога п проФесорскога рада, који је оцењеп по заслузи не само у оквиру уже, чешке, него п простране му словенске домовине. Ире месец два дана чптасмо у руским новпнама да је Царска Академпја наука у Петрограду, пмајући на уму каппталну вредност „Историске граматике чегикога језика“. од које су дотле угледале света две големе књпге, проФесору Гебауеру и досудпла награду за ово дело, премију Уварова; а сам многозаслужнп проФесор вели да му је помогла при нздавању 2 поле III. дела „Ист. грам ч. ј.“ ,б1аупа СезЈса АкасГетге С18аге Ргаппбка Јо§е1а рго уеЈу, 81оуезпоб1; а пгаеш'** с 1000 Фор. Више од трндесет година неуморно је он исгражпвао нсторију чешкога језпка, написао многобројне расправе п студнје, издавао и проучавао језпковне и књпжевпе споменике старочешке, спремио читаво јато младих научника, који су дијалектички проучнлп жпви језик чешки и словачкп. Све су знатне публпкације чешке пупе његовнх радова: , Часоаиси Матпце Чешке, ,Расараве“ Ученога Друштва чешког, „ГнзСу Шо1о<Дскс а раеЈа§о^Јске“, Јагићев „Архив“, Масариков „Атенеум* и т. д. Алп нрОФ. Гебауер ннје само морао својскп нрнонутп да сабере, проучп п *) „Религиско осећаље треба дакле тако однеговати, да оно буде лакоћом, иоузданошћу и енергијом своје реакдије потпун медијум религиске воље (а религиска воља идентична је са моралном вољом) п то таки медијум, који ће у дубпнидуше као чиста невиност без Фарисејског лицемерства, у себи, остатн и ту непрестано боравити, да би у свакој прилици свој плод показати могао. Кад је овај меднјум потпуно изображен, кад је поузданост његова потпуна, кад он у дубини душе наше као вечно свеена п вечно песвесна дпспозиција боравп, онда се он обележава једним ошнтнм именом: религиска (гзр. морална) савест■ Моја „Психологнја релпгије“, „Весник Српске Цркве“ 1897, стр. 243.