Delo

Д Е Л 0 330 нашег моралног делања треба да буде бескорисна љубав, која .ЛЈОбигв Бога толвко ради Его совершеиствг. ТакимЂ образомт. она естк чистаа лгобовБ изђ благоговТнгл, а не излитнхђ Имђ на насг бллгодФлнШ*, на вели „такимч, нредположен1емт> отрицаетсл правственое понлтхе о Богћ или лгооовб, какт> сушественное своиство БожГе, и вндвпгаетсл на первни планњ произволвное всемогухцство, какт> опред^ллгошал сила вђ БогТ>, во славу котораго должно дТлатвсл все.“ (стр. 339). Г. Нротић не сме крнтике на хришћанство помешатн са самнм хришћанством, а ако му се чинм да хрншћански морал није довољно узвншен, не треба да га нроповеда. ЛГлајермахерова протестаптска школа, нод утицајем Кантовпм, потпуно је одбацила вечно блаженство као највнши мотив моралнн , алн баш зато она није више хришћанство. Одељак о оптимизму и песнмизму, овом основном проблему сваке Етике. сасвим је код г. Протпћа мали, а у накнаду за то одељак о слободн воље несразмерно велики. Ако је о ономе нрвоме и тешко ппсаги, јер се зато тражи дубље фнлософско образовање, о овоме другоме барје лако, само кад је човек упознат са основним нојмовпма психолошким, јер о томе нитању пма п сувпше много расирава. I1. Протнћ пстнна много .је о томе говорио алн веома мало казао. Ту г. Протић на месту о статистици, као потпори детерминизма, нели да она не бележп мисли н намере, као да се у овима обелодањује слобода воље. Одељак о темпераментима, по своме стилу, изгледа као да је г. Протић нрепнсао из каквог Саоовппка. Ту се налази и ова учена прпмедба: ,.по досадашњим научним резултатнма сувншак крви (зап&шз) даје сангвиничан темперамент, сувпшак меланхоличан е*с.. (стр. 67). Какво незнање ! Па то су „стари грчки антрополози“ учнли. као нгго н сам г. Протић баш нред овим наведеиим ставом каже. (То у нсто доба показује н каква је логика V 1'. писца). Одељак о односу новозаветног (евавђелског) према старозаветном закону сасма је конФузан, тако нсто и одељак „о сувишним делим;|“ (§ 39). Одељак, у коме се говорн о савестп иајгорн је од свп.ју. II ту се налази једна учена примедба г. иисца, на име : „У философпјн реч савест пма два основна значења: час значи осећање које човек има о своме ја, у разиим Феноменима његовог духовно” живота (савест је но овом значењу снноним личности, вш!): час ова реч означава способност душс, која разликује добро од зла, одобрава н заповеда добро, нуди и забрањује зло“ (стр. 7). У философији савест нма само једно значење, а то је „снособност душе да распознаје добро од зла“, док свест значи непосредно знање (а не осећање) нашег ја за своју егзистенцију и есенциЈу. А игга је савест са психолошког гледишта ? Ево како г. ппсац одгсвара па то: „савест није ни снла ума, ни сила воље, а ни сила осећаја , али заго нпје ни четврта психичка спла, као што су иеки тврдили : она се налази у свнма психичким силама (разуму, вољп п осећању).и Ако се оиа налазн V све трн снле (а нпје састављена из њнх, као што се је можда хтео пзразити г. пнсац), онда је она опет нешто четврто, што се у сва-