Delo

МОЈА ДОМОВИНА 31 Крвавн страхотнп усуд једиог иарода тамо Иодиже спомен овај да с њега потомство чпта Тајна п страшна слова своје вптешке душе Јер Снла п Гастројство, дојиље чудне двије, Чијим се млијеком љутим задојн у колијевци Патнпчкп народ један, ту страшну дигоше зграду. Косовскн злодух њој је крвавн удрио биљег Каменом грознога Чегра. Но Геннј иоднже главе Са поља Каменичких. ловором окруњене, Да њпма дпгне овдје ппрамид чети светој Н])еко костију чијпх грозних хнјена чопор Вођен неслогом браће прагове срнске нређе, Још једном да разрпје пространа поља ова II мртва рашчупа срца срушеинх вптезова. Ал гле, та света чела. путннче с далекнх страна, Памтн у њнма давно сјајиа ко луч небески Царствова некада мнсо. Њена је блажена свјетлост Ломпла таму густу в јекова мученнчкпх ! II њен је пламени жпвот у светом уздању рода Титапскн оживљав’о гробља п мртву прошдост! II. небом очарана. над њпма хгједе она Пз вала своје крпи Велпко Српство дпћп Ал диже малену кулу !... На мору бурноме нашем Нреко нонора мрачних посред вихора страшннх, Куд лађа мученика, скрхаве катарке ево.је Једара растрганих пловп далеко.ј мети, То је свјетпљка јасна!... 0 узми, нјесниче мпо, Стоструну пророчку харфу п нјевај спокојног духа Вулканске земље стопу на којој очева мнсо Далеком покољењу сред борбе помамне, страшне Подпже евјетиљке таке на плећа крвавпх гора Бурно је море наше, далеко лука тија, Ал' јасна п в.јечна свјетлост што с њиних врхова сија... ПЈЕСМА СЕДМА Огњене и златне пскре што се у свемиру чпстом У часе постања давног расуше пуне блнјеска Не сјаху једне ноћн. Дубокп мрак н тама Застором црним скрнше јасна небеса њина П глухпм прекрпше миром. Тек густи поноћнп вео