Delo

98 Д Е Л 0 (Бохгп), ту купи кућу, и имање, п настанп се сталпо 14 септембра 1843 године. п ту је у том селу, далеко од хуке и буке великоварошке, проводио Дарвнп тих п миран живот око 40 година. Говорећи о својим делима, Дарвин са задовољством говори о свом „путу једиог прнродњака“ (ово је дело нреведеио иа немачки но пренорудп Либига и Хумболта) од овог је дела II пздање распродато 1845 год. 10000 комада, за то једобио 150 ф.ш. „Геолошко посматрање у Јужној Америцп* изашло је II издање 1870 године. „Корални спрудови“ 1874 године. Октомбра 1846 почео је да ради „Цирипедије," радећи на њпма 9 година, издао је две велике свеске, у којима су све живе врсте описате, а засебно изумрле.*) Дарвин сумња да Вулвер није њега имао на уму, кад је у једпом свом ромаиу изнео проФссора Лаега, који је две велнке свееке' наннсао о зделастпм пужевнма. У том делу Дарвин је онисао млого нових Циринедија, изнашао је дементни анарат, и код неких родоча доказао је мајушног мужјака. Од септембра 1854 год. ночео је да сређује белешке, посматрања, и да правп експернментс односно нромењивања видова. Још у октобру 1838 год. читао је Малтусово дело о иасељењу, па како је већ ранпје уочио да денп борбу за опстанак, услед које, повољне иромене теже да се одрже, а непбвољве нропадају, резултат чега је постајање нових видова ; — тојевећ била готова теорија, са којом се могло радитн, али он је првн свем том бно врло скеитичан, н тек у јуну 1842 год. нанравио је оловком кратак нацрт теорије на 35 страна, то је после 1844 год. нроширпо на 231 страну. Исте годнне, оставља Дарвин својој женн написмено завештање о томе свом раду, завештавајућп нузто и 400 ф. с. ономе, којн приреди за нггамиу његов рукоппс, остављајући му нуз то п све воје књнге које су у тој скици паведене, с молбом да се понова просчлтају; — напомнњући нузгред, да би за издавача најзгоднији бпо Лајел или Форбес. Хукер је пак бно првн, којег је (1844 г.) нзвестно о свом раду о спецпјама. Лајел је 1856 год. саветовао Дарвина да своје мислп опшнрно нзложн, на шта је ои иристао. Али за мало, на сви њсговн нлановп одоше тумбе, јер 1858 год. Уолес (\Уа11асе) - којн се бавпо у Малајском Архипелу — пошаље Дарвпну једпу раснраву: «о тежњи варнјстета да одстуие независно од првобитна типа* и та Уолесова расправа садржавала јс исту његову теорију. Уолес је нзјавпо жељу да ако Дарвнн новољно оценп ту расправу, да је преда Лајелу иа преглед. Дарвпп је се једва склонио на молбу Лајела п Хукера, да са једним писмом Аса Греја (бтау) штампк у исто време са Уолесовнм радом н своју раснраву. Дарвин није хтео свој рад да штампа, бојећи сс да тиме Уолеса не увредн, не знајућн колико јс овај великодушаи н благородан**) знаХукарЈ пп 1по Дарвив. радећи то дрло, и моли га да му каже какво име за нов #рпп.ч. јер га то доноди у неприлику. **) Уолес (у иредговору кљиге „Иуилошци ка теорији ПЈ иродног одабирања,") вели г.Ја сам целог века оерћао најискреније задовољство и осећам, још, што је