Delo

ЧАРЛС РОБЕРТ ДАРВИН 97 али се руководи неком врстом ннстинкта. На овај начнн правећн регистре, он је у стању да даде огроман број напомена о свпма могућим предметима, које се надазе у његово.ј „Историји цивилнзације." По мом миш.Ђењу књига је бнла интересантна, и ја сам је двапут прочитао, алп сумњам да његови резултати имају какве вредностп. Бокљо је говорно врло млого, и ја сам га слушао, не могући нн једну реч да кажем, Фактички ни сам могао то учинити, јер је говорио без одмора. Кад је г-ђа Гаггег иочела да пева, ја скочим, казав да морам да је слушам; кад сам се удалио, он се окрете једном пријатељу и рече (колико је мој брат могао чути): „Г. Дарвинове књпге млого су боље од његова разговора.“*) Од осталих литерарпих величина познао је се Счдчијом (8ис1пеу), Ш.читом, са Мекулајем је се вндео у кући лорда Стеноиа (81апћор) којн је бно такође одличан историк, код кога је на ручку имао прилике да слуша Мекулаја, који је био врло пријатан, ппје млого говорио, јер је пуштао да н други говоре, пмао .је ванредно памћење. Кућа лордова била је скуп за историчаре, и друге књпжевиике, и ту је се доцппје упознао са Мотлијом (МоИеу) и Гротом (бто*.), са овнм последњпм ишао је после доручка у парк, јер га је конверзација са њим занимала, а скромност његова прпјатно је дирала Дарвина, често је ручавао са оцем нсторика Ерлом. Дарвин га описује као особењака, отворен, добродушан, и прнјатан, веровао је у све, па чак п у опо што други пе верују. Једног дана му је казао: зашто се не мане детињарија, геологпје, зоологије, па се не ода на тајне науке? Последњи, кога Дарвин спомиње био је Карлајл (Саг1у1е), кога је често виђао у кући свога брата, а одлазно је и његовој кућп. Карлајлов разговор био је духовит н интересантан као п његови сппси, по кад што је дуго говорио о једном истом предмету. „Оиомињом се — велн Дарвин — једног комичпог ручка код мога брата, на коме су између осталих били Бабаџ (Ваћа^е) п Лајел, којп су оба радо говорнли. Карлајл је све ућуткао тиме, што је целог ручка говорпо о користи ћугања, после ручка заблагодари Бабач Карлајлу зловољно, на његовом интересантном нредавању о ћутању. Карлајл је се нодсмсвао свима, јсдиог дана назвао је Гротову исторнју „смрдљивом баруштином без икаква духа“. Пзглед му је био очајничкп, али је се слатко могао смејати* и т. д. Сва ова познанства била су док је Дарвин био у Лондону, тада је поссћавао и научна друштва, алн како све то није годило здрављу његовом, то се оп решп да иде у село да жнви, н избор иадне на Даун *ј Кад је 1862 год. изашла II св. Бокл>ове ,Историјеи. Дарвин пише, да га књига веома интересује, и без обзира, да ли су назори тачни или погрешни. он држи, да у њој има млого истине, кроз целу књигу — вели — провејава љубав за напретком и истином, п сматра га за најбољег писца у инглеском језику што су икад били (Дарв. живот кљ. II стр. 376). Дело XXII 7