Delo

128 Д Е Л 0 по највише у околини, те јој ометали трговину. Феудалци пак ушавпш јој после у недра, угушише слободу, а особито кад се овенчаше ратничким лаворикама. У истини тежацп и занатлије фирентиске немадоше никад у својим рукама пуну власт.*) Трговннски и проналалачки дух (као што се види у оригиналном проналаску меница) додуше гонпо је Фирентинце на борбу протпву феудалаца, који пресецаху путове извоза; Фиренца се обогати израдом вуне, који је занат очевидно узет са Истока, као што сведоче називн Уе1о-Тгпа, ВггапИпо, и т. д. Други узрок њене велнчине беше етнпчко мешање са Немцима, јер сва велика властела из фирентнске околпне, наиме, Гвпди, Уберти, Ламберти, и т. д. беху немачког порекла, као и њихови непосредни подложницн. ) Укрштај и слобода у земљи блага поднебља; борбе странака, које на крају исцрпеше животни сок народа, али које у почетку истакоше и изоштрише боље умове; прогонства, која расејаше по Јевропи, мање образованој, учене п предузимљнве Фирентинце, — то беху узроци величине фирентиске; али ако ти узроци објашњавају сјај неког доба — тачно, доба слободе, од 1200 до 1400 — не могоше је подићи до трајне политичке висине, јер не достајаху опрезност, доследност и енер1’ија. Фпренца беше славна због науке п уметности, али нн у томе није предњачила тако дуго као Млеци. Она до 1050 сваки виши рад остављаше својим владикама, а загреваше се само мржњом на јеретнке. Још једном: Млеци иадвисише све остале државице талијанске зато, што имадоше на окуиу, у свима облицима, све чипиоце иапретка, који дејствоваху, некн осамљени, неки раздружени, по осталим великим средиштима талијанске образованости, на име, имадоше уједно и када треба, етнички и климатски иавртај, трговнну и слободу у вШ.из пазсепЈј; претекоше све друге највећма с тога, што су, због својих прво*) УП1ап, 8и11г <1Г1ј;1цј <Ц Игопге, 18‘ЈО. 1 ) Тоскана, коју најпрв Римљани иа Готи тако опустише. да се није сретало живв душе, насели се Германцима, тим пре што је кроз Тоскану водио пут у Рим. ГРеггепв, Шк1. о{ Р1огеш'е).