Delo

ЗАШТО СУ МЛЕЦИ БИЛИ ВЕЛИКИ 129 битних околности, бпли у згоди да им се развије енергија за борбу живота и што најдуже уживаше слободу! Слични узроци, на име, борба с морем и за слободу, подигоше један осредњи народ, састављен од Алемана доњака, од Батава. помешанпх са нешто Нормана, — подигоше га и начинише од њега народ необично енергичан. Земља, која се после прозва Холандијом, беше насељена народима, који се не одликоваху ни енергијом ни љубављу према слободи, али те особпне стекоше у борби с морем. Холандија је земља отета мору. Од г. 1549 до 1648, просушило се 25000 хектара земље, коју, пре једнога столећа, беше поплавнла вода уништивши 62 села и око 100.000 душа. Та трајна, свакидашња борба с морем, објашњава нам, како један народ, у постању мало различан од староседелаца Батављана, који наставаху п данас наставају равну низину, по себи слабо наклоњен умном развитку и схватању слободе,*) како се он преобразио у други народ, који се онако јуначки борио за своју независност, који је онако немилице гинуо у борби са Шпанцима, под крволочним војводом од Албе, а у време кад је осећање слободе било готово непознато у Јевропи. Крута, разноврсна и непрекидна борба изоштрнла је тај народ, и он је родио велик број политичких и уметнпчких великана. Још једном, а није* на одмет: хвала седамстогодншњем трајању слободе, Млеци успеше да надвисе све остале земље п градове у политичкој величини. Треба одбацити мишљење неких, који ту величину, особито последњих столећа, уписују у заслугу властеоству, као што погрешно приписују римску п атинску величину Августу и Периклесу; V истпни, оне су никле у времену слободе, да се њима похвали н да их растури! Тацит је то опазио говорећи о рпмскнм генијама: „РозБ циаш ће11а1ит ариЈ Асћит аћрге отпет ро^епћат аЈ ипит соп!егп рас1 1п1егћп1 та§-па Ша то'ета сезвеге^; то исто тврди у свом делу БаиЈаћо иг1л8 Б1огепИпае* **), Леонардо Брунн, одбијајући легенду, која приписује величину његова заЈа сам у другој својој радњи доказао да велики деспотцзми пмију највећега маха по великпм равницама. **) Вгиш. Вхуогпо 1789 стр 19. Двло XXII 9