Delo

130 Д Е Л О вичаја меценатпзму познијих господара фпрентпских нз дома Медпчнја. А лако је разуметн разлику. јер кладање множине, па нека је и сувише слободно, ставља у дејство све умове и прихваћа њихове мисли. Тиранпја, још време Тарквинија, непрнјатељица сваке лпчне величнне, хоће да је уништи, да на сваки начин спречп њене напоре, с тога је развитку уметностн и политике погоднпја слобода. па ма била п необуздана, него деспотска владавнна, макар јој на челу био и умнн великан. Ко бн смео упоредити уметннчку н политнчку родност под владом Наполеона Великог у Паризу са оном сјајног доба атинске и фирентнске културе ? Тако се може објасннтн зашто Фпренца надвнсп Напуљ и Палермо, где је било мало величанственијих уметничких дела , где се број умних великана не пзједначује са тоскантским; а ипак нн једном ни другом од тнх градова. није недостајало потребних услова за развптак геннја; бнло је ту и етничког навртаја н умнерасе, етрушке и грчко-латинске расе и погодна климата и т. д. Могуће је да су се умни великани рафали у свим временпма н по свим земљама, да то н данас ' бива , али опстатп могу само онде где су схваћени, где им слобода утире пут живота, где се савлафује мрзост протнв новпне, која мрзост увек тежи да пх угуши у почетку развитка; с тога су у Северној Амерпци ТУћНетап. Бопофе11о\у, ЕсЦкоп свуда слављени, а у Русијн, Достојевски н Нернишевски п])оведоше половииу својега века у тамници ; у Норвешкој. Нансен, Андре и Ибсен днка су и слава своје отаубнне, а у Италији, Баси, Марзоло, Сонарелп. Фери, Пачиноти н остали једва су признати, нто, пошто је одјек славе њихове одјекнуо из туфинства у нашу земљу. X Примене на новије догађаје Поштоје пак исторпја проживљени живот, који се једнако обнавл.а п у времену и у простору, да внднмо какве се ирпмене могу пзвестп нз овпх проучавања н применити па новиЈа политичка пптања, на пр. на последице северо-амерпканске победе над Шпанцима.