Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 149 мишљење о овим прииоветкама у својој збирди иародних нрнповедака, 1853. г. на стр. IX: „Штета што језик у овијем ириповијеткама нптп је чист народни, нитн је језок нашијех народнијех приповпједака него у њима има и граматичнијех ногрјешака у нашему народном језику (наводи пх које су)... и ријечп којијех у нашему народном језику нема '(овде њих паводп)..., тако да би човјек на много мјеста могао рећи да су приповијетке ове иревођене с њемачког језпка“. Новаковпћ пак ведп (у БнолиограФији): „Прпповијетке нијесу вјерно преписане но казивању народном, језик је у њима искварен према књижевном жаргону тога времена.Купљење народних умотворппа претпоставља код скупљача добро познавање свега жпвота народног: његов домаћи живот, његову историју и погледе на његову прошлост, његова веровања, језик и све остало што управо карактерише један народ. Кад се с тога гледишта пође, а оно такво мора бити полазна тачка, онда су доиста биле оправдане замерке, које рецепзенат у Срп. Нар. Листу за 1844. г. на стр. 157. учинп првом издању ових народних приповедака, које је сам Николић пздао. Јер Николић допста има све оне недостатке, којпх не сме бпти у народним умотворпнама. Ово друго издање срп. нар. нриповедака пма исту ману, а то је, велика мана, коју је имало п прво издање. Овим мислпмо на језнк, изразе, и начин излагања у народним нриповеткама. Јер као што је Николпћ у свом првом издању употребио књижевни језик свога времена, т. ј. 1898. и 1899. године, те тако ни у нрвом нп у овом другом издању немамо нрнноветке, иричане иравим народним говором. Другпм речима ово су народпе прниоветке, које слушате од школована и начитана човека, који прича причу својим језнком, својим стплом, својпм разумевањем, а не оним и из оне среднне, где су те нриче и постале. А кад тога нема, онда народне нрнповетке губе свој прави тпп. свој црвобнтнн облок, којп морају увек задржати, иа ма ко их и ма кад их забележио. Ово друго нздање раздикује се од првога у овоме: нриповетке из друге књиге (1843.) у овој су збирци доппе па прво место мало иснреметане : а нрнноветке нз нрве књиге (1842.) овде су иза опих кз друге •књиге и то истим редом. Шта ли је руководило издаваче да промене ред нз првог издања ? Даља је разлика н у језику и на скоро свпма странама и у тексту. Примера радн да наведемо, што може краће, из садржаја једие нрпче, да се види наше оправдано мишљење о новом облику овпх прпноведака. Узимамо причу „Ко шта чинп све себи“ (у Ник. изд. 1. у I ев., а овде 10 но реду). То је прича о дупђерину, који је био нраведан и увек говорио: ,Ко шта чпии, све себн“ н т. д. и т. д. У тој дакле причи има оваких места (која гдегде и гдекад могу бити лепа или бар згодно употребљена у уметничкој ирии. алн у народној иије придике): г...На ово га је нобудила помисао; Пма често прилика у свету, да се правда презире и гони;... Обнчно злоба код злочестих људн у потајитиња, или догађа се често, да злоба на видело пзпђе баш оида, кад би чове-