Delo

нохвале; и, ако кљижарница располаже свима књигама, сноменутнм у своме Каталогу, онда јој се може и честитати. Има 206 стр. Са своје стране препоручујемо Каталог свакоме ко се књигом бави. Српска Књижевна Задруга. — Задруга је издала и VII коло својих кљига, о којима смо раније јавили. Књиге иду овим редом: 44. Житије Герасима ЗелиКа, св. Ц., за штампу ириредио 11. II. Ђорђевић, стр. 228. — 45. Еаске песме Јована СуботчКа, св. I., приредио и нредговор написао Љуб. Сгојановић. стр. XXII, 269. — 46. Приаоветке Лазе К. ЛадаревиКа, св. I., приредио и пр^дговор нанисао Љуб. Јовановић. стр. ХШИ, 183. — 47. Горе доле ао Наауљу, иутничке црте, написао 1)г. Милан ЈовановиИ\ за штампу приредио Др. Никола Вулић; пр дговор нанисао А. Гавриловић; стр. И1Х, 170. 48. Уједињење Немачке, написао др. Драгољуб Навловић, стр. VIII, .304 — 49. Векфилдски свештеник, написао Оливер Голдсмит; е енглескога превео др. Љуб. Недић; стр. XXVI, 176. — 5'». Нскрице, нагшсао Никола Томазео; приредио п пр дговор наиисао Данило Петрановић; стр. XXX, 71. О овом колу издања Сриске Књижевне Задруге изи!)оше краћи похвални реФврати у Просв. Гласнику, //. Искри, Звездиу Браикову Колу, у Одјеку, М. Новинама и др. листовима. Надамо се да ћем > и ми о љима засебно реФеровати. Злочпн и казна. — Овај чувени роман Достојевског почео је излазити у *Полицијском Гласнику4* у нреводу Јевге УгричнИа. Узгред но.миљемо да је исти преводилац ире неколико година већ иревео и издао један део тог романа, али је на томе било стало. Сад ћемо га зар имати целог, а желели бисмп да га уредништво и засебно оштамиа, те да не би остао само у том стручном листу. Загреб. академијски речиик.—Јошу почетку ове године изишла је из штампе 18. свеска великога „Ијесгнка ћгуа1бко^а Ш згрје/Лкаи којп издаје југослов. академија \ Загребу, а у|>е1>ује наш одлични филолог Перо Лудмаии. Овом се свеском \ираво цочиње аега књига (део; тога речника. и у љој 4су (на десет табака велике речничке • сминс ситнога слога) само речи од киаак до који (оио није свршено). Разуме се да је и овом свеском уредник само поднгао цену овом монументалном иредузећу загреб. акадсмије п иокојнога Даничића. Оваким се речником нл даннс још не може похвалити кикоја друга словенска књижевност. А што нарочито лепо карактерцше старога (али .ато ипак жииогн веселог) ур■•днпка његова, то је лако уочл.ива чињеница. што се из сваке нове скеске речника види напредак у свима правцима. Много заслужнн Вудман, ра^ећи свој посао, ноцреетано се и лал.е учи и све више усавршава. иа се и о том труди, да му ова кљига над књигама и спољном уредбом што употребљивија постане. Такоје у иоследљим табацима ове свеске оне многобројне одељке и иододел>ке код појединих речи почео издвајати и истицаги много прегледније но што је то раније чиљено. Штета само што рад напредује тако споро, да му крај неће сагледати не само садаљи уредннк него ни многи садашљи мла!рт филолог српски и хрватски. Српске нар. песме у Мађара — У прошле две свеске Дела саопштили смо својпм читаоцима две белешке, ио Бр. Колу, о преводу ера. нар. песама на мађарски. Сада у иетом листу (бр. 11) пише Милан В. Јовановић оипплран преглед о свима досадашњим нреводима на мађарски (почиљући још од 1827. г., кад је ирви преводилац Фрања Шедел Весели штампао у „Минерви44 расир >вицу иоводом једне кљиге ЗегМзсће НогћгеИбМеЈег). Највмше се задржао на најновијем иреводу, о коме смо већ донели белешку. Српска синтакса. — Наша средљошколска књнжевност добила је још један прилог у овој кљизн, коју иаписа Јанко ЈТукип, ироФесор. Давно се и осећала иотреба за изменама, допунама и исправкама удосадашњим уџбеницима српске синтаксе, те ће се овој новој иојави свак обрадоваги, а надати се да ћемо о њој у брзо чути и стручно мишљеље: да ли је и колико одмакла од сч^јих друга. Колико смо књигу могли на брзу руку разгледати, рекли бисмо да је марљиво и савесно рађена. само нам се чини да ће бити велика за школску нотребу. Цела синтакса има 222 парлграФа, носле чега је Поговор, Преглед и Штампарске погрешке. Штампано у Пожаревцу у штампарији Ђорђа Наумовића. Има 272 етр. Цена л динара, Над Цариграда. — Студија г. Чедомиља Мијатовића Пад Цариграда аод Турке године штампана је у 111 Годишљици Чупићеве Задужбине. 11а српском ова расправа није засебно оштампана. Али је писац љу нешто доиунно и превео на енглески. на је тако нопуљсну штампао на енглеском 1892. године, а с енглескога иреведена јс и на руски, и штампана 1895. године. Сад је с енглеског издаља ова расправа иреведена и на шпански. Превео је млад шнански књижевник, дипломата, Воп Магше1 Л\таН8 у Мегјпо. Цео је натпис делу: Ез1ас1о 8ос1а1 у шога! (1е1 Јтрепо &пе{ЈО а 1а Тота (1е Сопв^апНпор1а рог ћ)8 Тагсоз. Ез^шПо 1н81опсо рићНсаЈо еп 1пдћ'8 рог Е1. Ехсшо 8г. СћсЈошН МЈја1оУ1*сћ, Мхп181го р1сп1ро1епс1апо Је 8сгУ1а еп КопЈгев Уег81бп Езрапо1а у рго1о$о <1с М. ЛУаНз у Мсппо, 8есгс1аг10 Ј(* ЕтћајаЈа Јс 8. М. С. — Кљига је. посвећена нрестодонаследнику грчком Константину, а у успомену последњега грчког императора Константина Палеолога. Штамнано у Мадриду 1898. год.