Delo

П Е ТС Р 0 Л 0 Г 161 жио као одличан говорник, имнровизатор, који дакле није спремао и писао своје беседе, — вазда готов, да умољен, држи своје лепе и језгровите беседе. Биће да се у пок. Светолику ово духовно наслеђе од оца трансФормирало у приповедачки таленат, јер и он је тако леио и занимљиво знао и усмено причати п беседити, као што је и писао. У Јасеници, у Гарашима, и Вукосавцима, где је учио основну школу, живећи на селу, у нрироди, добивши одлично домаће васпитање, како се може стећи у патријархалној породици једног честитог сеоског свештеника кристалисали се они утисци у души, који су живљи и трајнији од доцнијих и којих се сећамо и у дубокој старости. Отуда љубав ка природи и природностп, која веје у причама његовим и искрене симпатије према објектима које је обрађивао. У Београду је наставио своје школовање свршивши черири разреда гимназије и Богословију. За тим оде у Русију, у Кијево, као државни питомац и продужи студије на Духовној Академији, где је слушао богословске и философске науке. Свршивши Духовну Академију, дође натраг у Србију и би ностављен за иредавача у крагујевачкој гимназији. Положи 1890. професорски испит из богословских наука и исте године би постављен за професора у Крагујевцу. За тим је као проФесор служио у Нишу и у последње врсме у Београду. Ранковић се јавио првим својим радом 1892. г. у „Отацбини" са сликом „Јесење лишће‘; — у којој црта живот на селу. Од то доба били су му радо отворени стунци наших политичких, књижевних и стручних листова. Припадајући искрено слободоумннјој струји политичкој, радикалној, радио је и на њеним органима у штампи : „Одјеку“ и „Народу“ дајући чешће по који прилог за белетристички део њихов. За тим од стручних лпстова дбнели су његове радове: „Хришћански Весник‘' (Крст и Молитва, Поштење и Милосрђе) и „Стрељачки Гласник11 [„Ловачке слике“]. Највише пак радова његових угледало је света у књижевним листовима, на првом месту у нашем „Делу“. Страшна ноћ, Потера, Пропаст, Званична исправка, Богомо.љац, Прва туга, Звонар и Дело XXII 11