Delo

162 Д в л о ова последња прича Светоликова „Несталност људска" —изишле су у „Делу“. У ,.Г1скри“ је изишла прича ,,Поп-Савин грех“, а у Бранковом Колу: Сеоски добротвор, Живот и смрт, Пријатељи и Стари врускавац. Ну највећи до сада публикован му рад је Гбрски Цар, роман који је изишао у VI колу издања Књижевне Задруге. 3" њему се црта познато наше друштвено зло — хајдучија. Градиво је узео из краја ,у коме је детирнство ировео, из Јасенице.' По важности теме, која се у роману третира, по лепој уметничкој обради градива, реалистичком цртању. живота, лакоћи у живости и природности у причању, у коме се нигде не запиње, но све живо и занимљиво тече роман с правом Је истакао свог писца у ред наших првих млађих приповедача и дао маха опр^вданим надама, да ће нам Светолик’ пружити још многи изврстан производ његове уметничке душе. Јер тек тттто је Горски цар угледао света, он ‘се'већ лаћа и другог већег посла. Тражећи лека својој тешкој бољци у свежем ваздуху и природи, у маI ј | 1 в • настиру Букову (блиау Неготина), — и ако му је требало одмора — он се ипак лаћа рада и ту написа и други свој роман, Сеоску учитељицу, која се сада Тптамиа тропдком Коларчеве Задужбине. Можда ће то бити најбољи рад Светолпков. ЦСолики је удар за српску лепу књижевност прераца смрт ( ветоликова, која му није дала да разваје сву своју . пррду-ктивност и изнесе богаетво и многостраност свог уметничког духа— видеће се, кад му стручна критика после савесне и детал.не оцене .целога рада оуде одредила место вредно.сти у српској књижевности. Наше је уверење да је удар ве.дики. -Дело“ пак жали у њему свог одличног и вредпог сарадника. 13 I ( 1 1>ог да му -душу лрости!> 1