Delo

истога, се^аше и грајаше гомила напнтих официра. Из гомиле се одвоји омален. здепан човек, у мундиру, са шпадом место сабље. Беше онај што је везивао и дрешио, што је био све и сва у оно време у Ивонији — комесар. До почетка буне ми смо лепо жнвели, био сам му веома у вољи, зато што беше ожењен из мога завичаја. Левкафанска пословица каже: „мидо ми је и псето, одакле ми је жена!“ Та пословица, као и све остале, не погафа увек, алн је за г. комесара бнла истпнита, јер му жена беше лепа и богата, а могуће, и верна. До почетка буне био сам неколико пута чашћен у њиховој кући, а и после у сусрету ја сам га увек љуцки поздрављао, алн ми он није на поздрав одговарао, него би ме понекад са жаљењем погледао. У истини, то је био најбољн човек, колнко доброте може стати у кожу једног дикефалског комесара... Како је ишао у правцу према мени, ја скинем капу а он успори кораке, те кроза зубе а преко цигаре рече, наглашавајући сваку реч: — Оаветујем те, да бежиш још ноћас! И мину ме одбивши густ облачак дима, а ја се уставих и заљуљах, као сметен ударцем маља по лубањи! За тренутак осећах као да ме душа оставља, а другога тренутка обузе ме прави бес, дофе ми да насрнем на танконоге, рифе, пијане официре, иа да ме на сабљама разнесу! Одјурих из града са свим као махнит. Стражарн на градској капији баш се спремаху да је затворе; један од њих »штро се загледа у мене п упути се, ваљада, да ме устави, а ја опда успорих кораке. Тек пошто тешке вратнице залуппше за мном, сетих се да је требало да свратим у свој стан. Гако стигнем пред кућу председника општине, која се налази у почетку заграђа. Савест ме опомену, да не компромитујем човека, зиајући да пз мрака будно пазе шпијунске очп! Зар га неће већма оптеретити, кад се сутрадан дозна, да ме је нестало нз места и да сам га ноћу походио?!... Али, с друге стране, шта да радим, од кога савета да иштем, ако не од њега!? Па онда, да умакнем, а да он не зиа за што, зар ме то не бп могло довести у какву ружну сумњу?! А да му са стране пишем, не би било упутно п без опасностп?! У томе колебању, закуцам алком на вратима. Јефнја, жена му и мати,