Delo

Д Е Л О 1(5 куд н камо мање голетн (изузевши кршеве и врлетп) и виђамо по где где и какав омањп бранпк, а скоро сву необра ђену земљу покривају пространи шибљаци. Попнемо ли се пак у планинске крајеве (на Озрен, Суву Планнну, Стрешер, рупљанске и власинске планине, Стару Планину и т. д.), наилазимо, за дивно чудо, опет на красне шуме, ништа лошпје од оних шумадиских. Пада дакле јасно у очи, да шума у близини градова и у опште у жупним крајевима југо-нсточне Србије нема никако; па чак ни у брдским пределнма нису типски развијене п на велпком ареалу распрострте. Ну није тако само на југо-истоку, него местЉмице и по осталим крајевпма Србнје, па и Бугарске, Старе Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Далмацнје, Истре н Хрватског Прпморја. Свуда туда наилазимо на голети или поменуте шнбљаке. Што ли је узрок овој чудноватој појавн? Чнсто су по некад смешна обавештења, која невешт посматрач о томе може да добије и прикупи! Тако н. ир. пнше енглески путник А р т у р Е в а н с (у свом делу Тгоио'ћ (Л Во»ша анс! Негсе^оуша), да су херцеговачке шуме сатрли ветрови. П е т е р с (БаћпаБеп) вели, да су далматинске шуме утаманнли Млечићи за гра1)ење ла!)а и катарака. А м и Б у е (1а Тигсцпе <Г Еигоре) прнписује ту иојаву климатским прилпкама. Други опет путипци тумаче и сматрају тај феномен као ,,особину“ карста (Ј и р е ч е к, Б е к) а неки па послетку веле, да су их Турци исекли!*) 11]>емда на првп поглед сваки од тнх узрока изгледа вероватан, онет за то ии један од њих не може да нас потпуно задовољп н да пздржп озбиљну крнтпку. Да почнемо са највероватнијим — са ветром. Да ветровн шкоде дрвећу и да делнмнчно п местпмице п онп упропашћују шуме, то је до душе утврфен факат, који се не да оспоравати. Али кад бп то бно случај у нашим крајевнма, не би плашше бнле поштефене, а жупнн крајеви опустошенп, него Миип.(*и.г да су Турци уништили шуме на Балканском полуострву налавимо код О. Н1аи-а Ј{н.чеп 1п В«*вп1гп ши] НеггС8иута,ц ВегНп 1877., стр. 17.