Delo

438 Д Е Л О ионовна, стара и проста жена, права руска душа, од коЈе нетренпце слуша оне дивне и фантастичне народне бајке. е Бермонтов је јако жалио што није имао таквих прилика да се позна и сроди с душом простога народа, а доцније се видело колико је благотворан био утицај њањин на Пушкинов доцнији песнички рад. Још једна жена има не мање јак утицај на њега: то је баба по матери, Марија Алексијевна Ханибал, необпчно паметна, пуна искуства, која је забављала његову детињску фантазију приповеткама из нсторије н племићског живота Осамнаестог Века. Учитељи су му наизменично три француска емигранта, за тим један Немац. Читања почиње са Плутархом, затим са Омиром. Очева библпотека била је права ризница за ову успламтелу главу и душу жедну читања. Он чита што му дође до руку: лаке романе, стихове, мемоаре, Волтера, Русоа, Енциклопедисте. Пзегов брат, претерано али делом доста истинито. каже: једанаестој години он је знао целу француску књижевност.“ То је грозница за књигом; он чита по целе ноћи, док му се очи од умора не склопе, а књига из руку не испадне. То нагло развијање духа убрзава се још разговорима које слуша у очевој кући, где се стичу најдуховитији и најобразованији људи тога доба. У дванаестој години почнње ппсати стихове, басне по • 1афонтену, комедије које игра пред сестром, једниом публиком и једином критнком — и то све на француском језику, иа коме је тада пе само писао него и мислио. Али вулкан у њему кључа; непослушан је, јогуница је, неукротив је, све мере строгости немоћне су. Најзад, .1811, одвајају га од куће и дају га у царскоселски лицеј. ^ порни дечко оставља родптељску кућу без н једне трунке жаљења за породицом, сем за сестром. Новн друговн прнмају га хладно, подсмевајући се зову га .,Французом“: њих одбија његова умна надмоћност и поноспго држање. Али заједнички жниот и ближе дружење разбијају те предрасуде, и он улазн у свој елеменат. У лпцеју је било доста слободног времена п за љубавна уздисања за меснн.м глумицама н за она стара читања. читељ фрапцуске књижевности је де Вужи, брат Маратов. Пушкин наставља читати н дању и ноћу