Delo

4.',2 Д Е Л О добуо и кућу и кућнога газду. Овај је одржавао везе са породидом Кроле стално, јер је Рагдес помагао г. Болзу, кад год би Мнс Кролеова примала госте те он не само што уступн своју кућу пуковнику. него је вршио дужност подрумара, кад год бн овај пмао гостцју, а г-ђа Раглесова настојавала је у кујни и прнпремала такве обеде, којн бп се п самој Мис Кролеовој допали. Тако је ето Раден Кроле добио кућу ни за какву шг рнју, јер и ако је брат Раглесу ваљало плаћати таксе и ннтерес н отплату другом брату подрумару, п обезбеђење живота, и трошкове око школовања деце, иа суму за јело и гшће које је трошила његова порозица (а веко време н пуковникова), и ако је кукавац сињи доведен тнме до просјачког штапа, његова деца пзбачена на улицу а он сам у затвор за презадужење, опет мора неко нлаћатп за господу, која жнве нн од каквих доходата. Тако овај несрећнп Раглес постаде представником уображенога капитала пуковннка Кролеа Колико ли су нороднца дотералп до пропастн људи Кролеовога кова ? Колнко ли големих племића хара занатлије код којих се снисходе иазариги, измамљује ситне суме у своје послуге, и обмањује за неколико шилпнга? Кад читамо какојеовај племић огпутовао на контвиенат, како је онај други, онет племпћ, добно пзвршиоце у својем стану, а трећп дугује шест или седам милијуна, чак нам улевају неко уважењете огромне суме. А ко се сажали наједнога берберина, којинеможе да извуче своју пару за пудровање лакеја, нли дрводељу, који је изгубио своје паре удешавајући кјоск, где ће њена мплост Лејеипег*), или на сињега кукавца кројача, којега је ставилац ирепоручио, а који је потрошио све до црпога испод ноката, да доврши ливреју о којој га његово госиодство удостојило разговора ? Кад падају велнки, ови јадницн гнну незапаженп, као што се у старпм несмама каже: пре него што ће човек доспети у накао, он отправи тамо стотнну другнх душа, Роден Кроле н његова великодушна госпођа дадоше посла свнма занатдијама и набављачима Мис Кролеове, којп год су се понудилп. Неки од њих, а нарочито они сиромашнијп, јако су бнли ревноснп. Занимљиво је било гледати како праља из Тутинга тачно сваке субоге јури са рубљем и рачунима. Г. Гаглес сам је набављао зелен и поврће. Као вечита реткост остаће рачуни за пиво из гостноннце код „Ратне Славе". Сва кому од слугу није био исплаћеи већн део нлате, те су тако на силу били нагнани да и даље служе. У ствари ннје се никому пишта плаћало. Нитн бравару, који је отварао браву, нитп стаклару за ирозор, нитп закуицу за кола, нити момку, који их је терао, нитп касаппну за овнујско месо, нптп се нлаћао )гаљ на којем се оно некло, нпти кувару што га спремао, нити слугама, који су га јелн. Како чујем није ово ретко да се овако живи елегантно нп од каквог годишњег дохотка. У каквом маленом градићу не би се го могло чинити неонажеио. *) доручковати.