Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 453 Зна се ту : н колико сусед млека троши, и колико се пута за ручак узима месо, а колико нерната жнвина Тако на прнмер они из Бр. 200 н 202 знали су преко млађих све што се дешава у дому што је нзмеђу њих. Алп ни Кроле, нпти жена му, а нп њихови пријатељп не знађаху штаје и како је у домовпма 200 п 202. Кад дођеш у кућу Бр. 201 напђеш на тако срдачан пријем, тако љубазно смешкање, па тако ваљан ручак, укратко тако особнти дочек, као да домаћинн имају поузданих четирп тисуће фуната дохотка на годнну. А онн су то и нмали, само не у готовпни него у натури, услузп и изради. Ако овчевину и нису плаћалн добијали су је. А откуда смо могли знати : плаћа ли он своје вино илп не ? Вина нигде није било бољега него у честитога Родена ^ нити веселијега ручка него ту. Од свију салона, што се замислити могго, његов је био бољн. Њега је Ревека украсила да не може боље бити ситницама из Париза. А кад би она сама села за клавир н стала извијати днвне песме весела сриа, ко их не познаје рекао бп : да је то малп рај од домаће угодностп, и признао би: да је и поред мужа поприлнчно глупа, чаробна женица, а њнховн ручкови да су најпријатније нешто ште може бити на овом свету. Убрзо доће Ревека са својега ума, умешности н љупкости еп годие у извесном лондонском друштву. Пред њеним су се вратима зауотављале каруце, из којих су излазила велика господа. Око њенпх сте кола у парку могли видетн прве помодаре. У малој оперској ложи, у трећем реду, тпскале су се сваки час све нове п нове главе. Ваља нам само признати да су се даме држале на страни, и да су њпхова врата била затворена за нашг малу иустоловку. 0 женскнњу впшпх кругова н о њиховнм навикама и погледима писац овога романа може тек из ,-друге руке" говоритн. Човек таман толико може да продре у ту тајанственост, колико н да ногодн : шта те госпе разговарају, кад по обеду пођу уз басамаке. Тек носле распитивања. и то приљежнога, може он назрети нешто од тога. Исто тако сличном марљивошћу свако који гази калдрму по Пел Мелу. или ноходн клубове по њему, дозпаје по нешто о отменом свету лондонском или својнм властитим искуством илп нреко познаника, с којим нгра биљара нлн се дружп. Он може даље познати и то : како има људи (као Роден Кроле, чнјн смо ноложај оцртали) којн бацају прах у очи оному свету којн не нознаје њих, који нх гледа у друштву првих номодара, да тако има п женскиња, које би се могло назватп људско женскпње, јер га људи свуда пресретају радо, а њихове жене га или одбнјају или пзбегавају. Таква вам је и г-ђа Фајербрас, госпођа са дивнпм обоцима, коју внђате сваки дан у парку а око ње све први номодари у царевинп. Друга је г-ђа Роквуд, чија се посела марљпво обзнањују у помол,ннм листовима п код које на обеду виђате све амбасадере п високо племство Могли бисмо навестн још натуцета, да само имају везе са нашим *) У моду.